"Pokušali smo da oponašamo funkciju i mikrostrukturu slezine", kaže biolog Jo H. Kang koji je napravio uređaj. "To je organ koji iz krvi stalno odstranjuje uzročnike bolesti", kaže Kang sa bostonskog univerziteta Harvard.

Kang i njegove kolege već su izvršili testiranje na životinjama koje su bile zaražene bakterijom staphyloccocus aureus ili esscherichia coli. Te dve bakterije kod ljudi mogu da izazovu trovanje krvi, što je opasno po život. "Uređaj, koji smo nazvali 'Biomilc' (Biomilz) iz krvi je odstranio više od 90 odsto bakterija", izjavio je H. Kang za stručni magazin "Nature Medicine". Na taj način povećana je mogućnost da zaražene životinje prežive.

"Biomilc" funkcioniše na sledeći način: krv pacijenta prolazi kroz kabl brzinom i do 1,25 litara u sekundi. Krv se u kablu meša sa veoma sitnim magnetnim kuglicama s nano česticama koje su premazane proteinima koji spajaju bakterije ili otrove. Zatim se krv, nakon čišćenja, ponovo vraća u telo pacijenta.

Naučnici su prilikom testiranja uređaja koristili prirodni protein opsonin koji je deo ljudskog imunog sistema i koji se nalazi u šećeru na površini različitih vrsta bakterija, gljivica, pa čak i virusa. Pre ispitivanja, Kang i njegove kolege izvršili su manje genetske promene opsonina kako bi se on bolje "lepio" s metalnim nano-česticama.

"Verujemo da ovaj proces može da ima veliki efekat na lečenje pacijenata koji imaju trovanje krvi", kaže Kang. Trovanje krvi koje izazivaju bakterije, opasno je po život. Prema navodima Global Sepsis Alliance godišnje je u svetu 18 miliona ljudi pogođeno tom bolešću. Od tog broja život izgubi šest miliona ljudi. Kada bolest dođe u poodmaklu fazu, prekasno je za bilo kakvu vrsta pomoći. Naime, ostaje veoma malo vremena da se postavi dijagnoza i pronađe odgovarajući antibiotik za lečenje. Detaljno dijagnostifikovanje specifične bakterije traje, po pravilu, najmanje 24 sata.

"Pomoću 'Biomilca' možemo da ličimo pacijente i prije nego što bude poznat pravi razlog infekcije", izjavio je za "Dojče vele" glavni autor studije Donald Ingber sa harvardskog instituta Vis. To znači da bi lekari mogli da počnu da leče pacijenta bez da znaju o kom uzročniku se radi. Metode se još proveravaju, ali naučnici polaze od toga da se uređaj već može koristiti u lečenju osoba zaraženih virusom ebole. "Protein koji koristimo za povezivanje, u epruveti je povezao i virus ebole i zbog toga pretpostavljamo da se može koristiti i kod pacijenata zaraženih ebolom", kaže Ingber.

Poli Roj, biolog sa School of Hygiene and Tropical Medicine veruje da je to moguće ne samo kod ebole, nego čak i kod malarije. Međutim, Frank Brunkhorst, stručnjak za infekcije sa univerzitetske klinike u Jeni je skeptičan. On kaže da su metode, bez dodatnih dijagnostifikovanih sredstava, beskorisne. On dodaje da lekari pre lečenja pacijenta moraju da znaju šta je uzročnik bolesti i da je lečenje sa antibioticima širokog spektra koji trenutno postoje, još uvek najbolja alternativa.

Brunkhorst takođe dodaje da se uzročnik bolesti kod većine inficiranih pacijenata ne nalazi samo u krvi već i u drugim organima, kao što su pluća. "Do tamo se može doći samo uz pomoć antibiotika", kaže Brunkhorst i dodaje da je "Biomilc" – "interesantna, ali ne i čarobna formula".