Poznati plastični hirurg Branko Bojović, koji je sa timom lekara u Medicinskom centru Univerziteta Merilend u Americi uradio transplantaciju lica Ričardu Norisu, učestvuje na 4. kongresu Srpske ortopedsko traumatološke asocijacije SOTA, koji je danas počeo u Bepgradu.

 Do sada je u svetu urađeno nešto više od tridesetak transplantacija lica, ali se transplantacija koja je urađena Norisu pamti kao jedna od najkompleksnijih i najvećih, gde je postignut najbolji estetski rezultat.

Bojović je pred otvaranje kongresa rekao Tanjugu da se ove transplantacije još vode kao eksperimentalne i da se u SAD rade samo u četiri zdravstvena centra.

Slučaj mladića Norisa, koji je tokom lova slučajno sebi pucao u lice, a zatim narednih 15 godina živeo kao pustinjak sa maskom na licu, podigao je Ameriku na noge.

I dok u Srbiji donora nema ni za standardne transplantacije bubrega, jetre, srca, rožnjače, u Americi, kako kaže Bojović, tih problema nemaju, čak ni sa doniranjem lica.

"Ljudi su imali priliku da vide šta znači kada pacijent dobiju takav poklon. Nekim ljudima već na vozačkim dozvolama stoji saglasnost da žele ne samo da doniraju unutrašnje organe, već i lice", objašnjava Bojović.

Predsednik Organizacionog odbora IV kongresa Srpske ortopedsko traumatološke asocijacije - SOTA Marko Bumbaširević, rekao je da Srbija po kadrovima ne zaostaje za svetom, da bi hirurzi vrlo brzo savladali tehniku i da bi mogli da rade transplantaciju lica, a da se transplantacije ruku i nogu već mogu da rade, ali da država to mora zakonski da reguliše i da obezbedi trajnu terapiju za pacijente.

"Država mora da se obaveže da će takvim pacijentima obezbediti imunosupresivnu terapiju i da će da brine o tim ljudima. Verujem u naš kadar, što potvrđuju i rezultati koji naši lekari ostvaruju u svetskim centrima", rekao je Bumbaširević.

Jedan od predavača na kongresu je i Milan Stevanović, začetnik mikrohirurgije u Srbiji i direktor programa mikrohirurške edukacije u SAD, koji kaže da je mikrohirurgija u Srbiji na veoma visokom nivou, da je to naporan posao koji traži izuzetnu fizičku i psihičku sposobnost, jer intervencije traju između tri i 30 sati, pa je to jedan od razloga zbog čega se malo lekara odlučuje na ovu specijalizaciju.

On je naveo da je u svetu novina korišćenje robota, koji preuzimaju primat u mikrohirurgiji, kardiohirurgiji, urologiji, ginekologiji i da se sada u SAD radi oko 20 odsto operacija robotima.

"Medicina će se kompletno izmeniti u narednih 20 godina, zato što će funkciju interniste ili lekara opšte prakse zameniti kompjuter", naglasio je Stevanović.

Četvrti kongresa Srpske ortopedsko traumatološke asocijacije - SOTA, održava se po poktoviteljstvom Ministarstva zdravlja, i to je prilika da lekari razmene iskustva, čuju koje su to inovacije u svetu medicine.

Na skupu učestvuje oko 350 lekara iz zemlje i sveta, a mežu njima najveća imena svetske ortopedije i mikrohirurgije, predsednik Svetske ortopedske asocijacije - SICOT Keit Luk, predsednik Evropske ortopedske asocijacije EFORT Manuel Casiano Neves.