Metoda koja je pre nekoliko godina, od kada je uvedena u medicinske centre u svetu, označila revoluciju u medicinskoj praksi jedini je i najsigurniji način da se patologije tankog creva otkriju u ranoj fazi. Ova tehnika snimanja tankog creva omogućava lekarima da jednostavnije vide promene na ovom organu.

  Pacijentima je komfornija i bezbolnija od bilo koje druge metode, jer imaju zadatak samo da progutaju minijaturnu kapsulu sa kamerom koja će svoje snimke za nekoliko sati putem kompjuterskog softvera da "preda" specijalisti.

Procedura je međutim, indikovana samo za one kod kojih se sumnja na bolesti tankog creva, koje su, doduše, ređe u odnosu na bolesti debelog creva, jednjaka ili želuca. Za dijagnostiku bolesti ovih organa i dalje je endoskopija zlatni standard.

O novoj metodi čije troškove pokriva Fond za zdravstveno osiguranje i prednostima njene primene u praksi u intervjuu za "Večernje novosti" govori profesor dr Radoje Doder, načelnik Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju VMA.

"Kapsularna endoskopija je suvereno sredstvo za otkrivanje patoloških promena (lezija) sluznice tankog creva, a pre svega kod sumnje na gastrointestinalno skriveno krvarenje, odnosno krvarenje kome nije nađen uzrok."

Šta ova metoda može da otkrije što prethodne tehnike nisu mogle?

"Dosadašnja dijagnostička procedura - rendgenska pasaža, koja se koristila u dijagnostici tankog creva može da otkrije samo promene koje su već uznapredovale. Promene koje su male, samo nekoliko milimetara, gotovo je bilo nemoguće otkriti pre uvođenja ove kapsule."

Da li su svi delovi tankog creva podjednako dostupni za snimanje?

"Upravo za nedostupne delove creva ova kapsula je i namenjena. Gornji digestivni organi (jednjak, želudac i dvanaestopalačno crevo) endoskopski su posmatrani aparatima koji se uvode kroz usta, a debelo crevo kolonoskopski, ali najveći deo šest metara dugog tankog creva, osim gornjih 15 do 20 cm, bio je nedostupan ljudskom oku. Pomoću video-kapsule sada je moguće i taj deo snimiti."

Koje su indikacije za primenu ove metode?

"To je pre svega anemija čiji je uzrok nepoznat ili bolovi u trbuhu koji se ne mogu razjasniti. Najčešće se iza svega toga kriju limfomi ili zapaljenske bolesti creva, kao što je Kronova bolest, angiodisplazije ili neke druge ređe patologije."

Kojim metodama pokušavate da otkrijete bolest pre nego što uključite kapsulu?

"Moraju da se iscrpe sve postojeće metode, jer jedino tako možemo da budemo racionalni u primeni kapsule. Nakon osnovnih laboratorijskih nalaza i kliničke slike radi se gornja ili donja endoskopija. Ako se tu ne pronađe ništa, a laboratorijski parametri ukazuju da je uzrok hronične anemije u digestivnom traktu, onda se radi kolonoskopija. Ako ni ona ne otkriva uzrok, a test na okultno krvarenje je i dalje pozitivan, tada se pristupa ovoj novoj metodi."

S obzirom na to da je ovo krajnja metoda utvrđivanja bolesti, da li vreme koje prođe dok ne primenite kapsulu može da utiče na pogoršanje oboljenja?

"Obično se radi o blagim, neakutnim, anemijama koje organizam veoma dobro kompenzuje. Organizam može šest puta da poveća produkciju eritrocita, tako da u međuvremenu možemo da planiramo i primenjujemo procedure po redosledu, iako do konačne dijagnoze može da prođe i nekoliko meseci."

Kako su se do sada dijagnostikovale ove bolesti i koliko su te metode bile uspešne?

"Uglavnom se pristupalo hirurškom otvaranju trbuha, da bi se sa sigurnošću dokazale ove bolesti. Postoji i scintigrafija, kojom se dokazivala divertikuloza, ali to je moglo u samo trećini slučajeva, pošto bolest nije bila aktivna u svakom momentu."

Kako izgleda procedura?

"Kapsula se razlikuje od klasičnih endoskopskih procedura, jer nije potrebno da se guta nikakav instrument već kapsula sa kamericom koja snima i emituje u roku od osam sati gotovo 50.000 snimaka. To je nešto kao holter srca. Kapsula šalje signal u kompjuterski softver i na taj način dobija se dvosatni film na kojem je snimljena sluzokoža celog tankog creva i precizno se mogu uočiti poremećaji i bolesti koji ranije nikada nisu bili dostupni golim okom."

Kako se pacijent priprema za proceduru?

"Pre intervencije pacijent ne jede 12 sati. Uz čašu vode popije kapsulu veličine oko 11 milimetara. Kapsula putuje od dva do tri sata, a kod nekih treba do osam sati da prođe kroz tanko crevo. Pacijenta ništa ne boli, ne prima nikakvu anesteziju, ne mora čak ni da leži na stolu ili krevetu, jednostavno se normalno ponaša. Pacijent pritom oko struka nosi mali prijemnik podataka, koji nakon 12 sati od gutanja kapsule, vraća lekaru. Kapsula izlazi sa stolicom."

Može li kapsula da se zaglavi u crevu?

"Može, ali retko. Obično se to dešava kod pacijenata koji imaju Kronovu bolest. Zbog toga se pre intervencije mora uraditi MRI enterografija, kako bi se otkrila eventualna stenoza, odnosno suženje creva koje bi moglo da bude kritično."

Da li pacijenti mogu da biraju ovaj pregled u zamenu za neprijatnu endoskopiju?

"Često ljudi žele da se pregledaju uz pomoć kapsule, misleći da time mogu da izbegnu pregled želuca ili debelog creva endoskopom. Endoskop je, ponavljam, zlatni standard u dijagnostici bolesti debelog creva i želuca. Kapsula je idealna za pregled tankog creva i to je njena jedina namena."

Najnovije vesti, savete, preporuke i zanimljivosti u vezi sa zdravljem, čitajte i na našoj Facebook stranici MONDO Klinika.