Do moždanog udara dolazi kada je dotok krvi u mozak oslabljen ili prekinut. Bez kiseonika i hranljivih materija, ćelije u mozgu počinju da odumiru. Posledica toga je oštećenje krvnih sudova koji ishranjuju ćelije mozga.

On može nastati usled začepljenja krvnog suda ugruškom, ili usled pucanja zida krvnog suda u mozgu. Procenjuje se da oko 85 odsto svih moždanih udara nastaje zbog zapušenog krvnog suda, a samo oko 15 odsto su hemoragijski, takozvani izliv krvi u mozak.

BRZA REAKCIJA = MANJE OŠTEĆENJE MOZGA 

Ako niste znali - 30.000 moždanih ćelija nepovratno odumire svake sekunde tokom moždanog udara.

Moždani udar oštećuje mozak pa se može desiti da osoba ne prepoznaje šta joj se zapravo dešava. Zato je veoma važno da druge osobe, u njenoj blizini znaju kako izgleda moždani udar i da reaguju brzo.

KAKO DA PREPOZNAM DA NEKO IMA MOŽDANI UDAR?

Sumnjate li da netko ima moždani udar, podvrgnite ga testu u tri faze. Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, pozovite hitnu pomoć:

1. Lice: Pogledajte da li je lice simetrično. Ako vam se učini da jedna strana visi, recite osobi da se nasmeje, ako ne može da podigne oba ugla usana to je znak za uzbunu!

2. Ruke: Zatražite da osoba podigne ruke. Ako je jedna ruka slaba i pada, to je znak upozorenja.

3. Govor: Na moždani udar može upućivati i nesuvisao, čudan ili nerazumljiv govor, ponavljanje reči ili fraza.

Moždani udar se javlja iznenada i neočekivano i zastrašujuće je iskustvo za obolelu osobu, ali i za njegovu okolinu. Veliki broj ljudi ne prepoznaje simptome i ne stigne kod lekara na vreme.

Savremenim načinom lečenja moždanog udara, pacijent dobija na vremenu, što je izuzetno važno, jer, kako kažu neurolozi "vreme je mozak". Moždani udar se LEČI, ali samo ako se NE ZAKASNI.

TERAPIJA U OKVIRU 3 SATA OD PRVIH SIMPTOMA UMANJUJE RIZIK OD SMRTI I TRAJNE
INVALIDNOSTI.

Petogodišnja studija američkog Nacionalnog instituta za neurološke poremećaje i strok (NINDS)
utvrdila je da su pacijenti koji su primili tromobilitičku terapiju u okviru tri sata od prvih simptoma,
imali 30 odsto veću šansu da im moždani udar u roku od tri meseca ostavi samo manja oštećenja ili da se čak potpuno oporave.

Neki oblici moždanog udara nastalog usled začepljenja krvnog suda leče se INTRAVENSKOM
TROMBOLIZOM (terapijom za razlaganje krvnog ugruška), ukoliko pacijent dođe na vreme, to jest, u okviru vremenskog prozora kad se smatra da bi ta terapija bila delotvorna.

Postoje i brojni oblici ishemijskog moždanog udara (moždanog udara koji nastaje usled začepljenja krvnog suda ugruškom) koji nisu indikacija za trombolitičku terapiju, bez obzira što pacijent dođe na vreme. Tu se prvenstveno misli na takozvane ’lakunarne ishemije’, koji su najčešće posledica bolesti malih krvnih sudova i ne prelaze veličinu od par milimetara. Postoje protokoli i za lečenje takvih tipova moždanih udara, ali oni nemaju tako specifični pristup kao što je intravenska tromboliza.

Što se tiče MOŽDANOG KRVARENJA, neki njegovi oblici mogu se lečiti operativno, neurohirurškom intervencijom, i to oni oblici kod kojih je krvarenje lokalizovano površno u moždanom tkivu, obično u kori, kod krvarenja u malom mozgu ili kod krvarenja koja se razvijaju u međuprostoru između mozga i moždanih ovojnica i koja su najčešće posledica pucanje moždanih aneurizmi. Druge terapijske opcije kod moždanog krvarenja usmerene su na smanjenje otoka mozga, prevenciju komplikacija i suportivne mere.

Postoje ograničenja koja važe za primenu trombolitičke terapije, na primer, kod pacijenata sa visokim pritiskom na koji ne deluje terapija, kod onih koji uzimaju lekove protiv zgrušavanja krvi, kod onih kojima je u skorije vreme izvršena neka hirurška intervencija ili pacijenti koji su skoro imali infarkt srca ili mozga itd. Sva ova ograničenja ne važe za primenu mehaničkog uklanjanja ugruška, uz napomenu da je kod te procedure terapijski prozor 6 sati za prednji, i 8 sati za infarkt mozga u zadnjem slivu.

MEHANIČKA TROMBEKTOMIJA, ili mehaničko uklanjanje ugruška, je intervencija koja se izvodi u opštoj anesteziji, u angiografskoj sali. Kao i intravenska tromboliza, ima za cilj ponovno uspostavljanje krvotoka kroz krvni sud koji je bio začepljen trombom, ali mehaničkim putem, uz pomoć specijalno dizajniranih stentova koji se do mesta tromboze uvode kroz preponsku arteriju, a zatim obuhvataju tromb i izvlače istim putem napolje. Ova intervencija radi se kod pacijenata koji imaju od početka tešku kliničku sliku i lošu prognozu. Kod ovih pacijenata obavezno se kao deo protokola radi skener angiografija kojom se dokazuje tromboza u velikim krvnim sudovima, kao i veličina, lokalizacija i stepen tromboze.

Ova metoda nije rutinska i zahteva značajno bolju organizaciju, tehnološku opremljenost i veoma iskusnog interventnog radiologa.

U velikim svetskim centrima radi se i TERAPIJA PREMOŠĆAVANJA koja podrazumeva mehaničko uklanjanje tromba nakon neuspešnog pokušaja ’razbijanja’ tromba lekovima.

Koja god da se od ovih mera primenjuje, najvažniji faktor je VREME, jer po svim pokazateljima rezultati su najbolji kada se sa terapijom započne što pre.