O malom broju lekara i kapaciteta u sprskim bolnicama, govorilo se na konferenciji Helsinškog odbora za ljudska prava.

U Srbiji, prema statistikama, 300.000 ljudi pati od mentalnih bolesti, a na 100.000 stanovnika dolazi devet psihijatara, tako da se može reći da za pacijente i njihove porodice postoji relativno mali broj opcija za lečenje, rekao je ambasador Norveške Arne Sanes Bjornstad.

 Na konferenciji Helsinškog odbora za ljudska prava pod nazivom "Život u zajednici - osnovno ljudsko pravo", Bjornstad je naveo i da u Srbiji ima pet specijalnih psihijatrijskih bolnica kapaciteta 6.000 kreveta, ali je dodao da pored stanja kapaciteta posebno zabrinjava nedostatak javne rasprave o položaju osoba sa mentalnim smetnjama.

"Čini mi se da će biti jako teško da se usvoji reforma bez šire rasprave u javnosti", ukazao je Bjornstad i naveo primer Norveške koja je posle 1998. godine počela da sprovodi reformu nacionalnog programa za mentalno zdravlje.

Reforma je podrazumevala postepeno napuštanje tradicionalnih psihijatrijskih ustanova za mentalno obolele uz istovremenu izgradnju centara za mentalno zdravlje u zajednici kako bi se podržali mentalno oboleli, objasnio je Bjornstad.

On je napomenuo da je u Norveškoj broj psihijatrijskih ustanova drastično smanjen i da većina osoba koja pati od mentalnih problema sada živi izvan takvih institucija.

Bjornstad je naveo i da reforme u sistemu zdravstvene zaštite osoba sa mentalnim problemima donose i velike izazove, jer postoji problem izolacije i netolerancije prema tim ljudima u zajednici u kojoj se nalaze.

  Poverenica za ravnopravnost u Srbiji Brankica Janković ocenila je da posebnu pažnu treba posvetiti osobama koje pate od mentalnih problema, jer su one stigmatizovane i nemaju adekvatnu podršku, kao i da su često zanemarene.

"Verujem da ima mnogo toga što možemo i moramo da preduzmemo kao društvo ako želimo da iskoristimo potencijal svih naših građana i građanki", smatra Janković.

Ona je istakla da je položaj osoba sa invaliditetom, što fizičkim, što mentalnim, jedan od prioriteta poverenika za ravnopravnost.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko je ocenila da su osobe sa mentalnim smetnjama i forenzički pacijenti u posebno teškom položaju u Srbiji, jer su decenijama sklanjani od očiju javnosti.

"Oni su i danas stigmatizovani i predmet najvećih predrasuda i strahova zbog kojih su osuđeni na izolaciju", navela je Biserko i dodala da Helsinški odbor godinama govori da je neophodna radikalna reforma sistema zdravstvene i socijalne zaštite.

"Promene treba početi bez odlaganja imajući u vidu, pre svega, obavezu države da se posveti borbi protiv svih vidova diskriminacije i podizanju zaštite ljudskih prava", smatra Biserko.

Ona je ocenila da je potrebno postepeno rasterećivati bolničke kapacitete uz istovremeno otvaranje centara za mentalno zdravlje u zajednici.

"To će ako se dobro osmisli i sprovede stvoriti mnogo bolje uslove za lečenje pacijenata i zapošljavanje novih stručnjaka", zaključila je Biserko.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.