Profesorka Lurman je sprovela istraživanja na osobama koje boluju od ovog poremećaja u Kaliforniji, Akri (glavni grad Gane) i u gradu Čenaji (Indija).

Ono što je otkrila dokazalo je da se simptomi razlikuju u zavisnosti od kulture u kojoj se obolela osoba nalazi.

S obzirom na to da šizofreničari čuju glasove, odnosno, imaju zvučne halucinacije, tako se u zavisnosti od društvenog i kulturološkog okruženja ti glasovi razlikuju kod pacijenata.

Tako Amerikanci čuju grublje i glasnije glasove, koji viču i preteći su, a govore im o mračnim temama. S druge strane, ispitanici iz Afrike i Indije čuju glasove koji govore mirnim tonom i o ne tako negativnim stvarima.

To ne znači da kod pacijenata sa ovog područja ne postoje negativne zvučne halucinacije, ali je taj procenat daleko manji u odnosu na Amerikance gde nijedan ispitanik nikada nije imao "dobre" glasove.

Amerikanci su istakli kako su njihova iskustva sa glasovima nasilna i puna mržnje, što je jedan od opšte priznatih simptoma šizofrenije.

Takođe, Amerikanci su prijavili da ne znaju ko im se obraća i nisu imali neku intimnu vezu sa njihovim glasovima, rekla je Lurman.

S druge strane, više od polovine Indijaca čuje glasove članova porodice koji im govore šta da rade.

"Obraćaju nam se poput starih ljudi koji savetuju mlade", opisao je jedan ispitanik svoje iskustvo.

Lurman ističe da ovo može da znači kako karakteristika šizofrenije u vidu nasilnih glasova uopšte ne mora da bude simptom same bolesti, već posledica kulture i okruženja.

Pogledajte, odnosno, poslušajte simulaciju onoga što šizofreničari mogu da čuju u svojoj glavi:

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.