Sedamnaestogodišnji Stefan Klet iz Sombora do pre samo mesec dana živeo je sa tri tumora i jednom željom – da diše na nos. Za četiri godine, otkada je porodici saopšteno da boluje od multitumorskog sindroma, imao je jednu operaciju, ostao bez čula mirisa i nade da će mu austrijski doktori pomoći.

Naime, lekari iz Graca ocenili su da ne mogu da uklone ceo tumor smešten u lobanji, koji je Stefanu stvarao najviše problema. Ipak, pre šest dana je operisan, a pre dva dana osetio je miris osveživača. Ne u austrijskoj bolnici, već u Kliničkom centru Srbije (KCS) na Klinici za neurohirurgiju.


"Neobično mi je, navikao sam da dišem na usta", odgovara Stefan na pitanje kako se osećao posle operacije koja je trajala tri sata.

Osim pidžame i činjenice da razgovaramo u bolničkim uslovima, ništa drugo ne odaje da je Stefan imao operaciju, a još manje da mu je iz glave uklonjen tumor – nema rezova na licu, nema zavoja, frizura je na svom mestu.

"Tumor mi je izvađen kroz nos endoskopom, zato nemam ožiljak. Jedinu neprijatnost, ako tako može i da se nazove, posle operacije pričinjavao mi je tampon u nozdrvi", dodaje Stefan za "Politiku".

Njegova majka Jasna Aleksić kaže da je borba za Stefanovo zdravlje počela prvom dobrom informacijom: tumori nisu zloćudni, zaključio je endokrinolog Svetozar Damjanović.

"Poslednjih godinu dana stanje se pogoršalo. Savetovano nam je da pomoć potražimo u Gracu i da će Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) da pokrije troškove operacije. Međutim, austrijski doktori su nam rekli da mogu da uklone samo polovinu tumora u glavi. Nismo gubili nadu, a od RFZO-a smo vrlo brzo dobili lepe vesti", priča Jasna Aleksić.

Doktori u Beogradu su ocenili da mogu da urade ono u šta nisu htele da se upuštaju njihove austrijske kolege. Nakon što je pregledao zdravstvenu dokumentaciju, ORL hirurg Bojan Pavlović je presekao – Stefanov tumor ukloniće ceo, ovde, u Beogradu. Od tada su Jasna Aleksić i dr Pavlović bili u stalnom kontaktu.

"Nisam bila obeshrabrena činjenicom da su nas odbili strani stručnjaci. Naprotiv, nijednog momenta nisam posumnjala u našu medicinu", kaže Stefanova mama bez trunke kolebanja.

Pripreme su trajale tri meseca. Prvo je hirurg Srbislav Knežević otklonio tumore iz stomaka, tačnije jedan nadbubrežni i jedan sa pankreasa. A tri nedelje kasnije uklonjen je i onaj iz glave.

"Ova poslednja operacija na bazi lobanje je bila među najzahtevnijima koje sam do sada uradio, jer je nosila i određene rizike. Stefanov organizam je lučio hormon koji je uticao na povećanje krvnog pritiska i svaka promena je mogla da mu ugrozi život. Uz to tumor je bio prokrvljen, a ta činjenica nosi rizik da pacijent iskrvari. Zbog svih opasnosti koje su mogle da se dogode izuzetno je bila važna podrška i procena anesteziologa Ivane Lazarević", objašnjava za "Politiku” dr Bojan Pavlović, koji je uspeo da prilično veliki tumor izvadi kroz nos.

Tokom operacije Stefanov tim lekara, među kojima je bio i neurohirurg Dragan Savić, morali su da zapuše krvne sudove, a koristili su i "sel-sejver”, aparat koji omogućava da se izgubljena krv tokom operacije sačuva i vrati u organizam pacijenta.

"Iako je Stefan izgubio oko četiri litara krvi, zahvaljujući tom aparatu iz transfuzije je nadoknađeno samo litar i po. Sve vreme smo imali pomoć vaskularnih hirurga Lazara Davidovića i Nemanje Savića, pa je operacija završena a da su nervo-vaskularni elementi potpuno sačuvani. Posle četiri godine Stefan je zvanično zdrav", kže dr Dragan Savić i dodaje da može da se vrati školi i sportu.

Ohrabrujuća priča za srpsku medicinu u vreme kada naši lekari kupuju kartu u jednom pravcu.