Nauka se pozabavila ovom temom, a dermatolog Džejson Rajhenberg ispitivao je vezu između botoksa i depresije.

"Nije poenta u tome da botoks tera nekoga da se smeje, već sprečava da se mrštite", kaže ovaj stručnjak.

Zajedno sa njim je na studiji radila i njegova supruga, psihijatar Mišel Magid, koja je testirala tvrdnju da se ljudi bolje osećaju kada bolje izgledaju.

"Neki pacijenti u našim studijama nisu bili zadovoljni kako su izgledali nakon tretmana botoksom, ali su primetili da depresija ide na bolje", primećuje dr Rajhenberg.

Doktor naglašava da su drugi primetili da te osobe lepše izgledaju, ali to nije donelo poboljšanje kada je reč konkretno o simptomima depresije.

Ukupno gledaju, rezultati su ohrabrujući.

Dr Rajhenberg i Magid su otkrili da su "ocene" depresije pale kod 42 odsto pacijenata kojima je ubrizgan botoks, u poređenju sa 15 odsto pacijenata kojima je dat placebo.

Dermatolog dr Rajhenberg kaže da je botoks imao jednako dobre rezultati kao antidepresanti.

S obzirom na to da je mnogo depresivnih ljudi kojima lekovi ne pomažu, stručnjaci se trude da pronađu neki (neuobičajen) lek koji bi im pomogao.

Naime, botulinum-A, aktivna supstanca botoksa je neurotoksin koji je otkriven u 19. veku, a 1992. godine je utvrđeno da to "čudo" može da ispegla linije i bore na licu.

Dve decenije kasnije, supstanca koja privremeno paralizuje mišiće pronašla je svoje mesto u dermatološkim ordinacijama širom sveta. Osim toga, 2010. je odobren kao lek za migrene i preterano znojenje.

"Veoma je uzbudljivo imati na raspolaganju još jedan 'alat', ali ipak ne mislim da će zameniti antidepresante", kaže dr Rajhenberg.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.