Osećanje straha, nelagodnost ili šok mogu u velikoj meri da izoštre čulo mirisa kod ljudi, zaključili su posle serije eksperimenata naučnici sa univerziteta u Evanstonu (SAD).
Oni su utvrdili da elektoršok, na primer, može da razvije sposobnost ljudi da razlikuju mirise koji su za njih pre toga bili identični. Radi se o enantiomerima, optičkim izomerima iste materije, identičnog hemijskog sastava, tako da se često porede sa likom i njegovim odrazom u ogledalu.
Mnoge životinje, na primer pacovi, na različite načine osećaju enantiomere, ali ih čovek po pravilu ne razlikuje. Izuzetak su molekuli karvona, nezasićenog ketona, koji ljudima u jednom optičkom obliku miriše na kim, a u drugom na nanu.
U eksperimentu u laboratoriji neurologa Džeja Gotfrida, poznatog po istraživanjima čula mirisa, naučnici su ispitivali sposobnost ljudi da razlikuju optičke izomere materije. Odabrane su dve materije, od kojih je jedna mirisala na travu, a duga na ulje. Svaka materija je imala optičke izomere, koje čovek nije u stanju da razlikuje.
Za vreme eksperimenta dobrovoljci su pomirisali jedan od enantiomera "travnate" materije i istovremeno bili izloženi slabijem elektrošoku, koji je izazivao manju nelagodnost. Ispitanici su nakon toga mirisali tri uzorka "travnate" materije (dva sa istim enantiomerom i jedan sa drugim) i tri uzorka "uljane" materije, nakon čega je trebalo da odrede iste i različite mirise.
Ispitanici su uspeli pravilno da uporede enantiomere "uljane" materije samo u 33 odsto slučajeva, što odgovara slučajnom uzorku, dok je pravilno poredjenje enantiomera "travnate" materije dostiglo 50 procenata. Zaključak je da su ispitanici pod dejstvom elektrošoka stvarno naučili da razlikuju mirise dvaju enantiomera "travnate" materije.
Proučavajući aktivnost dela kore velikog mozga zaduženog za osećanje mirisa pomoću magnetne rezonance, naučnici su utvrdili različitu aktivnost posle elektrošoka pod uticajem enantiomera "travnate" materije i nepromenjenu pri uticaju enantiomera "uljane".
Dobijeni rezultati potvrdjuju da ljudski mozak u stresnim situacijama može da nauči da razlikuje mirise, koji su pre toga za njega bili isti, a vrlo je verovatno da se isto dešava i sa ostalim čulima, objavljeno je u časopisu "Sajens" (Science).
(Tanjug)
Oni su utvrdili da elektoršok, na primer, može da razvije sposobnost ljudi da razlikuju mirise koji su za njih pre toga bili identični. Radi se o enantiomerima, optičkim izomerima iste materije, identičnog hemijskog sastava, tako da se često porede sa likom i njegovim odrazom u ogledalu.
Mnoge životinje, na primer pacovi, na različite načine osećaju enantiomere, ali ih čovek po pravilu ne razlikuje. Izuzetak su molekuli karvona, nezasićenog ketona, koji ljudima u jednom optičkom obliku miriše na kim, a u drugom na nanu.
U eksperimentu u laboratoriji neurologa Džeja Gotfrida, poznatog po istraživanjima čula mirisa, naučnici su ispitivali sposobnost ljudi da razlikuju optičke izomere materije. Odabrane su dve materije, od kojih je jedna mirisala na travu, a duga na ulje. Svaka materija je imala optičke izomere, koje čovek nije u stanju da razlikuje.
Za vreme eksperimenta dobrovoljci su pomirisali jedan od enantiomera "travnate" materije i istovremeno bili izloženi slabijem elektrošoku, koji je izazivao manju nelagodnost. Ispitanici su nakon toga mirisali tri uzorka "travnate" materije (dva sa istim enantiomerom i jedan sa drugim) i tri uzorka "uljane" materije, nakon čega je trebalo da odrede iste i različite mirise.
Ispitanici su uspeli pravilno da uporede enantiomere "uljane" materije samo u 33 odsto slučajeva, što odgovara slučajnom uzorku, dok je pravilno poredjenje enantiomera "travnate" materije dostiglo 50 procenata. Zaključak je da su ispitanici pod dejstvom elektrošoka stvarno naučili da razlikuju mirise dvaju enantiomera "travnate" materije.
Proučavajući aktivnost dela kore velikog mozga zaduženog za osećanje mirisa pomoću magnetne rezonance, naučnici su utvrdili različitu aktivnost posle elektrošoka pod uticajem enantiomera "travnate" materije i nepromenjenu pri uticaju enantiomera "uljane".
Dobijeni rezultati potvrdjuju da ljudski mozak u stresnim situacijama može da nauči da razlikuje mirise, koji su pre toga za njega bili isti, a vrlo je verovatno da se isto dešava i sa ostalim čulima, objavljeno je u časopisu "Sajens" (Science).
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.