Srpski lekari podeljeni oko čuvanja matičnih ćelija: Bacanje novca?

Nakon što je Rastko Petaković otkrio prevaru banke matičnih ćelija "Krio sejv", koja mu je uništila uzorke uzete od njegovog deteta na rođenju, stručna javnost u Srbiji podeljena je koliko one uopšte pomažu u lečenju.

I dok jedni tvrde da je uzimanje i zamrzavanje matičnih ćelija iz pupčanika novorođenčeta mamac za lakoverne i puko uzimanje para, drugi smatraju da su one veoma korisne u lečenju teških bolesti. Svakako, svi su saglasni u jednom, a to je da država treba da formira svoju banku, gde bi se čuvali uzorci!

Poznata srpska doktorka, hematolog profesor dr Nadežda Basara tvrdi da nije istina da matične ćelije mogu da se koriste za lečenje autizma, paralize, dijabetesa, multiple skleroze.

Ne leče i skupe su

"Naš narod je lakoveran i naivan. Upozoravala sam trudnice da ne troše pare na to jer sam to shvatila kao svoju obavezu prema svom narodu, koji je oduvek od usta odvajao da bi pomogao svom detetu. Osim toga, radim i živim na izvoru informacija i znam još od 2002. da je ostavljanje matičnih ćelija iz pupčane vrpce nepotrebno. Matične ćelije se daju da bi zamenile bolesne matične ćelije i omogućile stvaranje novih zdravih krvnih ćelija, ali to se radi transplantacijom kao jedino naučnom dokazanom metodom. Sve ostalo je mešetarenje, jer nije dokazano u kliničkim studijama", rekla je dr Basara za "Informer".

"Matične ćelije iz pupčane vrpce mogu se ostaviti za budući transplant, ali je njihov broj tako mali da mogu da ih koriste samo deca ili odrasle osobe lakše od 60 kilograma. I tu se obično najčešće uzimaju dva preparata iz različitih, ali sličnih pupčanih vrpci. Inače, proces odvajanja i umnožavanja tih ćelija strašno je skup, kao i logistika, pa je neki put ukupni iznos veći od kupovine gotovog transplanta od nesrodnog ili srodnog donora. Uz to, nemate nikakvu sigurnost da će se sve te ćelije održati prilikom čuvanja na minus 150 stepeni. Takođe, studije su pokazale da za vreme umnožavanja ćelija dolazi do genetskih promena i mutacija ćelija. Ta vrsta transplantacije u Nemačkoj skoro se uopšte ne radi. Za više od 85 odsto pacijenata u današnje vreme se može naći donor u svetskoj bazi podataka od 30 miliona potencijalnih donatora, a u ostalih 15 odsto slučajeva donor je neko iz porodice i ta vrsta transplantacije je u ogromnom usponu u celom svetu", napominje dr Basara.

Pazite gde ih čuvate

S druge strane, zamenik direktora Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj dr Goran Vukomanović objašnjava za ovaj list da matične ćelije apsolutno treba ostavljati u bankama jer postaju glavno oružje u borbi sa bolestima, naročito onima koje će se te razviti.

"Po mom mišljenju, to je pravi izbor i zaista pomažu u lečenju mnogih bolesti, među kojima su bolesti krvi, neke vrste malignih oboljenja, a pre svega u degenerativnoj medicini... Efikasnost i vrednost matičnih ćelija tek će se pokazati u budućnosti, jer ne znamo sa kakvim bolestima i mutacijama ćemo se susresti, a one su pravi izbor za takve stvari", napominje dr Vukomanović.

Na pitanje da li ćelije treba ostavljati u privatnoj ili državnoj banci, on odgovara: "To svakako treba da bude izbor roditelja i da vide šta je najbolje za njih. Moj savet je da to ipak bude državna instituacija i da bude pod državnim nadzorom".

Sa njim je saglasan i direkto GAK "Višegradska" prof. dr Aleksandar Stefanović.

"Matične ćelije, ko god da je u mogućnosti, treba da ostavi u banku odmah po rođenju deteta. Naravno, i da svako poželi da ih nikada ne iskoristi, ali dobro je imati ih. Sve je više bolesti, mutacija, i nikada se ne zna za šta sve možete da iskoristite upravo matične ćelije. Njih mogu koristiti i deca, ali i roditelji u lečenju velikog broja bolesti, samo je važno da se one dobro i pravilno čuvaju", napominje prof. dr Stefanović.