Prof. dr Danica Grujičić o novoj, izuzetno uspešnoj terapiji za lečenje melanoma, raspodeli "skupih" lekova, o tome zašto se dugo čeka na hemioterapiju i operaciju, itd.
O trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje će se lečiti MELANOMI dvostrukom terapijom – to je najsavremenija terapija u svetu, kaže v. d. direktora Instituta za onkologiju prof. dr Danica Grujičić.
Danica Grujičić je, gostujući u "Beogradskoj hronici", navela da je to što će se melanomi lečiti dvostrukom terapijom veoma važno, jer se ta terapija pokazala kao daleko bolja u smislu preživljavanja i omogućavanja kvalitetnijeg života pacijentima koji imaju metastatsku melanomsku bolest.
"Ono što je karakteristično za melanome to je da su to ljudi koji i sa nekoliko ili više desetina metastaza na mozgu mogu da žive perfektno ako imaju odgovarajuću sistemsku terapiju i ako imamo gama nož", rekla je Grujičićeva i dodala da je upravo gama nož drastično promenio kvalitet života tih ljudi.
Ukazala je da sistemska terapija koju pacijenti dobijaju, koja se dobija venski ili kroz tablete, rešava problem do nivoa barijere između krvnih sudova i mozga.
"Ta barijera je dosta jaka i mali broj lekova može da je prođe, ali zato tu imamo gama nož, zato tu sada ima iks nož i ako bog da imaćemo sledeće godine i magnetni nož", navela je Grujičićeva.
Kada je reč o novim terapijama problem je što se kod pacijenata koji su lečeni starim retko primenjuju nove terapije, a Grujičićeva kaže da je tu problem u načinu odlučivanja.
Objašnjava da se piše pozitivan nalaz samo kada se zaista pokazalo da je taj lek efikasan, jer smo mi siromašna zemlja.
"Ne možete sipati skupe lekove ako znate da recimo kod tog pacijenta neće delovati", dodala je doktorka.
Tvrdi da mi treba da se orijentišemo prema patologiji i genetskoj analizi tumora. „Ako nemate adekvatan gen na koji treba da delujete, džabe dajete pacijentu", tvrdi Grujičićeva.
Neophodno proširenje indikacija lekova
"Mi smo tražili proširenje indikacija, to su jeftini lekovi. Ne treba da se brukamo, da šaljemo pacijenta da primaju te lekove na neko drugo mesto, zato što mi ne možemo da im damo jer nije na listi Fonda", navela je Grujičićeva.
Istakla je da bi to proširenje indikacija mnogo pomoglo pacijentima. „Recimo, lek je registrovan za dojku, ali se ispostavilo da je dobar i za karcinom želudca. Zašto mu ne dati", upitala je doktorka.
Naglasila je da je onkologija bila godinama zapostavljena u našoj zemlji.
"Dosta se ulagalo u kardiovaskularne bolesti, zaboravilo se na to da će onkologija napredovati i još gore zaboravilo se na to da onkološke bolesti sledeće godine postaju najčešće hronične bolesti na svetu", istakla je doktorka.
Navela je da je ranije bilo nezamislivo da imate pacijenta sa 126 matastaza na mozgu koji živi potpuno normalno četiri ili pet godina, a da sada ima takvih pacijenata.
"Prva pacijentkinja koja je ozračena na gama nožu 2015. godine je živa i potpuno kvalitetno živi iako je u međuvremenu primala terapiju i dobijala lekove, ali se kontrolisala i nema progresije bolesti", navela je Grujičićeva.
Nema lista čekanja za operacije, ali se hemioterapija čeka
Na pitanje da li se smanjuje lista čekanja u Institutu za onkologiju, Grujičićeva kaže da su dali prednost malignim bolesnicima kada su operacije u pitanju.
"Osoba koja ima dokazanu malignu bolest biopsijom ili nalazom skenera, magneta praktično ne čeka duže od nedelju do dve dana. Znači da to nije čekanje, to je priprema za operaciju", rekla je Grujičićeva.
Ipak, ističe da se hemioterapija čeka.
"Jednostavno prostorni uslovi su takvi, verujte mi prošle nedelje je oko 1.800 ljudi dobilo terapiju. Nedeljno kada radi svih osam aparata 450 pacijenata zračimo, u dijagnostici prođe negde oko 250-300 pacijenata magnetnu rezonancu i skener, 180-200 operacija nedeljno se uradi na Institutu", navela je Grujičićeva.
Govoreći o tome kako pacijenti često čekaju na čitanje rezultata, kaže da je to fenomen koji ne može da razume.
"Ja se često naljutim na moje kolege radiologe, sa kojima inače jako lepo sarađujem, ali ja ne mogu da shvatim da jedan opis ne može da bude gotov za četiri dana, a moj tim je u četvrtak i petak uradio devet operacija tumora na mozgu", naglasila je doktorka.
Ipak ističe i da je premor kadra iako ima dosta radiologa, kao i da je problem što ako se puno opterete postoji veća mogućnost greške, kao i da ti ljudi moraju da budu skoncentrisami posebno kada se odlučuje da li je progresija bolesti ili nije.