Iz dana u dan sve je veći broj obolelih. Prema poslednjim zvaničnim informacijama ministra zdravlja Zlatibora Lončara u Srbiji je nešto više od 6.000 obolelih od gripa, međutim taj broj sada bi već mogao da premaši i 13.000 obolelih.
Učionice u beogradskim osnovnim školama gotovo su prazne, dok u državnim domovima zdravlja ne mogu da postignu da prime sve pacijente koji su došli sa simptomima gripa.
MONDO je razgovarao se lekarom opšte prakse o gripu koji "hara" Srbijom i donosi vam savete kako možete da se zaštitite, i šta da radite kada krenu prvi simptomi.
"U većini delova Srbije je izolovan AH1N1 tip virusa zbog čega su zabranjene posete u bolnicama. To je tip virusa identifikovan 24. aprila 2009. godine i prvi put se pojavio u Meksiku. Odomaćio se pod nazivom 'svinjski grip'. Sami simptomi su isti kao i kod ostalih virusa, samo su komplikacije značajno teže", rekao je za MONDO dr Miloš Milinković.
KO SU NAJUGROŽENIJI?
"Od gripa mogu da obole svi, ali pod ugroženima se smatraju oni kod kojih se najčešće javljaju komplikacije. To su deca, stari i hronični bolesnici, što svakako ne znači da se komplikacije ne mogu javiti i kod ostalih", rekao je Milinković, lekar opšte prakse, domovi zdravlja MediGroup.
EVO KAKO DA PREPOZNATE SIMPTOME
Običnu prehladu od gripa najlakše razlikujemo po kliničkoj slici. Grip je akutna, infektivna, veoma zarazna bolest uzrokovana virusima influence, objašnjava doktor Milinković.
"Karakteriše je početak u kojem dominiraju simptomi toksemije u vidu temperature, intenzivne glavobolje, bolova u mišićima i zglobovima, anoreksije, povraćanja, dok se respiratorni simptomi (kao što su kijavica, gušobolja, kašalj) javljaju kasnije. Obične prehlade imaju kontra tok i obično počinju najpre simptomima samog respiratornog kašlja, pa tek potom povišenom temperaturom", dodao je.
DA LI DETE ODMAH ODVESTI KOD LEKARA PO POJAVI PRVIH SIMPTOMA?
Prema prečima doktora Milinkovića, preporuke kažu da je poseta lekaru potrebna samo ako ne uspevamo do snizimo temperaturu, imamo osećaj gušenja, odnosno teškog disanja ili ukoliko dođe do pogoršanja osnovne bolesti.
"Lekara je potrebno posetiti i ukoliko smo se osećali bolje, ali se onda naglo ponovo pojavila temperatura", dodao je Milinković.
KADA OBAVEZNO DA POTRAŽITE LEKARSKU POMOĆ
"Ako simptomi traju duže od tri dana obavezno se javiti lekaru, a po potrebi naravno i ranije, po mogućstvu odmah po početku tegoba. Svaka temperatura preko 39°C, jaka glavobolja, osećaj ukočenosti vrata, fotofobija, težak kašalj, osećaj lakog zamaranja ili druge komplikacije zahtevaju hitan odlazak kod lekara", istakao je Milinković.
ŠTA JE NAJBOLJE ZA VISOKU TEMPERATURU?
"To je svakako upotreba antipiretika odnosno lekova za snižavanje temperature. Takođe, redovno tuširanje može biti od pomoći. Postoje i razne narodske metode, ali njih savetujem samo u kombinaciji sa antipireticima", naveo je doktor.
Prema njegovim rečima, ne postoje bitne razlike u lečenju gripa i ostalih virusnih infekcija.
"Sve su izazvane virusima i terapija se svodi na simptomatsku terapiju za temperaturu, bolove, kašalj i ostalo. Problem nastaje onda kada se jave komplikacije, a koje su značajno češće kod virusa gripa. Naravno, većina obolelih prođe bez daljih razvijanja komplikacija. Oporavak je poprilično individualan, ali recimo da je to oko nedelju dana, uz poštovanje preporuka vezanih za ishranu, redovnu toaletu disajnih puteva, uzdržavanje od težih fizičkih aktivnosti i uz rad na jačanju imuniteta", objasnio je Milinković.
DA LI VAKCINA MOŽE DA POMOGNE?
Vakcine za grip su iz godine u godinu sve savremenije.
"Ove godine smo prvi put u upotrebi imali vakcinu sa četiri soja. Tako da je svakako preporuka da se vakcina primi, a naročito imunokompromitovane osobe - deca, stari i hronični bolesnici. Vakcina je jedina sigurna opcija po pitanju imuniteta za grip. Prema nekim istraživanjima i u slučaju vakcinisanih, koji su oboleli od respiratorne infekcije izazvane nekim drugim virusom, simptomi su bili značajno blaži", istakao je Milinković.