Nakon što je više od 4.300 ljudi širom sveta umrlo od korona virusa, a broj zaraženih je premašio 120.000, Svetska zdravstvena organizacija danas je odlučila da ovaj virus proglasi novom globalnom pandemijom.
"Alarm zvoni glasno i jasno! Sve zemlje još mogu da promene tok ove pandemije. Ako zemlje otkriju, testiraju, leče, izoluju, prate i mobilišu svoje ljude", izjavio je generalni direktor SZO dr Tedros Adhanom Gebrehesus.
Korona virusom trenutno je zahvaćeno 114 zemalja. Do danas u 17 časova korona virusom je zaraženo 122.237 ljudi. U Srbiji je trenutno registrovano 12 slučajeva.
Direktor Centra za kontrolu zaraza i prevencije SAD Robert Redfild izjavio je pred kongresnim komitetom da je "sada epicentar virusa - 'nova Kina' - Evropa", rekao je on.
Pandemija (od grčkih reči παν (svi) i δήμος (narod)) je epidemija zarazne bolesti koja se širi kroz populaciju ljudi jedne veće oblasti, kontinenta ili celog sveta. Razlika između epidemije i pandemije je u tome što je epidemija na regionalnom nivou, a pandemija na globalnom.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, o pandemiji se može govoriti kada su ispunjena tri uslova:
- u nekoj populaciji se pojavilo do tada nepoznato oboljenje,
- uzročnici inficiraju ljude i izazivaju teške posledice,
- uzročnici bolesti se šire brzo i zadržavaju se među ljudima.
Bolest se ne smatra pandemijom samo zato što je široko rasprostranjena ili izaziva smrt velikog broja ljudi, odnosno ona mora biti zarazna kako bi pokrenula pandemiju. Široko zastupljena endemska bolest koja je stabilna u smislu koliko se ljudi razboleva od nje nije pandemija. Na primer, rak je odgovoran za veliki broj smrtnih slučajeva širom sveta, ali se ne smatra pandemijom jer nije zarazan.
Tokom istorije su zabeleženi slučajevi pandemija kuge, kolere, tifusa, gripa, side, boginja, tuberkuloze, lepre, malarije, žute groznice itd. Jedna od najsmrtonosnijih je bila pandemija španske groznice.
Epidemije u Srbiji:
- kolera tokom Drugog Balkanskog rata;
- pegavi tifus i difterija za vreme Prvog svetskog rata;
- španska groznica 1918-1919;
- pegavi tifus i paratifus tokom Drugog svetskog rata;
- Azijski (pandemijski) grip 1957. godine;
- Hongkonški (pandemijski) grip 1969. godine;
- variola vera 1972. godine;
- hemoragična groznica 1972. godine;
- Ruski (pandemijski ) grip 1978. godine;
- hemoragična groznica 1989. godine;
- hemoragična groznica 1994. godine;
- Svinjski (pandemijski) grip 2010. godine.
LEKARI: AKO IMATE SIMPTOME, ODMAH SE JAVITE I NE SKRIVAJTE GDE STE BILI
PREPORUKE MINISTARSTVA ZDRAVLJA