Koga najviše "napada", zašto je neko bezbedniji, a neko ugroženiji?
Prema najnovijim informacijama, korona virusom zaraženo je preko 120 hiljada ljudi, gotovo 5.000 je preminulo, a nepunih 70.000 se oporavilo.
Najviše žrtava je u Kini, odakle je ujedno i počela ova zaraza, a trenutno je najalarmantnija situacija u Italiji gde je samo za jedan dan zaraženo preko 1.000 ljudi. U Srbiji je zaražena 31 osoba.
Ko je najugroženiji, a koga ovi virusi "zaobilaze", teme su o kojima se dosta polemiše. Činjenica je da se muškarci, žene i deca podjednako često inficiraju korona virusom. Razlika je posledicama.
Prema prognozama Kristijana Dorstena, glavnog virusologa berlinske klinike "Charité", epidemija neće nestati dolaskom toplijeg vremena. Procena je da će se čak dve trećine stanovništva zaraziti koronom, a veruje se da će i najvećem broju slučajeva biti reč o blažim infekcijama.
Najugroženije će i dalje biti starije osobe, pogotovo one sa hroničnim oboljenjima, starosne dobi od 65 godina pa naviše.
Prema analizi koju je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) sprovela u Kini, najugroženiji su stariji ljudi s bolestima srca, krvnih sudova i vena, dijabetičari, oni sa povišenim krvnim pritiskom, hroničnim oboljenjima disajnih puteva i malignitetom.
Zašto su muškarci ugroženiji od žena?
Prema navodima SZO, muškarci daleko češće obolevaju od korone nego žene, što su pokazale statistike iz Kine. Stopa smrtnosti među muškarcima sredinom januara je bila 2,8 posto, a među ženama 1,7 posto. Slično je bilo i 2003. za vreme epidemije SARS-a u Hongkongu, a pripadnici jačeg pola češće oboljevaju i od gripa u odnosu na žene, pokazuju statistike.
Zašto je to tako? Jednostavno, žene imaju jači imunitet i to zahvaljujući estrogenu. Ovaj ženski hormon podstiče rad imunološkog sistema i snažno deluje protiv infekcija. S druge starne, muški hormon testosteron blokira imunološki sistem.
Osim toga, i genetika igra ulogu. Nemački molekularni biolog kaže da su geni koji su relevantni za imunološko stanje organizma, koji su odgovorni za otkrivanje izazivača bolesti, kodirani na X-hromozomu. Pošto žene imaju dva X-hromozoma, a muškarci samo jedan, jasno je na čijoj strani je prednost.
Ništa manje bitan razlog nisu i razlike u načinu života između muškaraca i žena. Nije tajna da muškarci često žive nezdravije od svojih lepših polovina. Prvenstveno veći broj pušača čine muškarci, a pluća koja su narušena ovom lošom navikom su osetljivija na viruse.
A zbog čega se deca retko inficiraju?
Iako se isprva mislilo da deca ne mogu da se zaraze korona virusom, praksa je pokazala da mogu. Zapravo, ona imaju virus, ali ne oboljevaju i pokazuju samo slabe simptome. Zbog čega je to tako? Naučno objašnjenje još uevk ne postoji. lekari smatraju da kod djece deluje takozvani urođeni "nespecifični sastav".
Zaštita od prvih virusa se dobija već u fazi fetusa, a nastavlja se rođenjem i dojenjem majčinim mlekom. Ova "pasivna imunizacija" je obično dovoljna za period dok se kod dece ne razvije imunitet u punoj meri, što se dešava do 10. godine života.