Brojke kao i ukupna situacija se menja iz sata u sat, a ono sto, sada najviše brine, jeste da se crni rekord, po broju bolesnih i umrlih raste, po treći put u tri dana.
Gradonačelnik Bergama, grada u delu Italije koji je najviše pogođen krizom, Giorgio Gori izjavio "da ljudi umiru po kućama, kao muve" i zatražio dalje pooštravanje mera zabrane i totalnu blokadu.
U Milanu i na jugu Italije raspoređena je i vojska koja pomaže policiji i kontroliše da se donesene mere poštuju i održavaju, ali oko 43 odsto stanovnika Lombardije i dalje svaki dan izlazi iz svojih kuća i ide na posao. Brojne fabrike i dalje rade.
Predsednik udruženja industrijalaca Lombardije Đuzepe Pasini izjavio je da je u "industrijskom srcu Italije" do sada zatvoreno 200 fabrika, a da se predviđa zatvaranje i drugih naredne sedmice.
To je teška odluka jer oko 60 odsto industrijske proizvodnje iz ovoga dela Italije se izvozi, a zatvarnjem fabrika jasno je da će se izgubiti mnoga tržišta, a to perspektivu oporavka nakon završetka epidemije korona virusa čini jos više neizvesnom.
Vlada je sinoć pooštrila postojeće mere i donela neke nove - prestanak svih aktivnosti na otvorenom, zatvaranje svih službi koje nisu neophodne, a za nepoštovanje predviđene su visoke kazne. Kola civilne zaštite kruže gradovima i putem megafona upozoravaju stanovništvo da moraju ostati u kućama.
Ali predsednici najteđe pogođenih italijanskih pokrajina tvrde da to nije dovoljno i mnogi se, odučuju da na još oštrije zabrane i ograničenja.
U ovome trenutku u najugroženijim podrucjima nedostaje 300 lekara. Civilna zaštita putem megafona poziva lekare koji mogu pomoći bolnicama koje su u najugroženijim delovima Italije.
Pored lekara i drugog medicinskog osoblja nedostaju i zaposleni u drugim službama, prodavaci u samoposlugama, oni koji se brinu o gradskoj čistoći... Razbolevaju se i umiru i lekari i sveštenici koji su bili uz umiruće.
To je sada zabranjeno, a oni koji umiru u bolnicama umiru sami, nema oproštaja od porodice i dragih, a kovčezi se zatvaraju na licu mesta da bi se onemogućilo širenje virusa. Nedostaju i radnici pogrebnih preduzeća, i oni su kao i ostali građani žrtve epidemije.
Italijanskim lekarima i bolnicama došli su u pomoć dva tima kineskih lekara i drugog medicinkog osoblja, a sa sobom su doneli i tone neopohodnog i deficitartnog medicinskog materijala.
Potpredsednik kineskog Crvenog krsta održao je konferenciju za medije, pohvalio je rad italijanskih lekara, tvrdi da rade isto ono što su primenili lekari u Kini i naglasio da se ne radi o kineskom modelu već o međunarodnim merama i standardima koji se primenuju u ovakvim situacijama.
Naglasio je da je veoma važno rano otkrivanje i hospitalizacija zaraženih.
Iz Kube je takođe stigao tim medicinskih stručnjaka koji su se pridružili kolegama u najugroženijim delova Italije.
Zanimljvo, kada je epidemija tek počela u raznim delovima Italije zabeleženi su verbalni, pa čak i fizički napadi na Kineze (u Veneciji je napadnuta kineska muzičarka koja radi i čuvenom teatru "La Fenice"). Ljudi su u Kinezima koji su bili ovde kao tursti ili žive i rade u Italiji, videli krivce za epidemiju.
Sada se situacija promenila, u mnogim gradovima udruženja kineskih zajednica dele besplatno stanovništvu medicinske maske. U Trstu su maske ostavili u poštanskim sandučicima.
Ono sto vlada ne može ili ne stiže da uradi da se zahvali ili na neki način oduži kineskim u kubanskim stručnjacima koji su pritekli u pomoć u ovim dramatičnim danima, čini to običan svet preko društvenih mreža: usijane su od poruka zahvalanosti i solidarnosti, u ovom trenutku i prema Iranskom narodu.
Ovo je vanredna situacija ne samo za Italiju već i celi svet, ma koliko se spremali za vanredne situacije nikada sve nije dovoljno spremno i sada dnevno uče političari, vlade ali i obični građani.
Prvih dana mera zabrane kretanja odnosila se na sve, pa su policija i karabinjeri izdavali kazne (od nekoliko stotina eura) beskućnicima, migrantima koji preko balkanske rute beže od jedne kuge (rata i siromaštva) a završavaju u ćorsokaku gde ih je dočekala druga nevolja.
Reagovali su volonteri i razna udruženja koja pomažu ovim ljudima i koji su sada prema rečima predsednice udruženja nevladinih organizacija Lombardije, Rošele Mičio, dvostruko pogodni: epidemijom i nebrigom”.
Greška se uvidela pa su volonteri koji hrabro napuštaju zastitu u vlastitim domovima, dobili odobrenja da mogu izaći i pomoći onima koji su na ulici i bespomoćni.
U Trstu, po gradu, koji je prazan, gde je sve zatvorene, bauljaju ljudi "iz regiona".
Oni su ovde negde radili na crno, na određeno, bez papira, ostali su bez posla, najčešće ne znaju jezik, a sve je zatvoreno i ne znaju kome da se obrate niti gde da zatraže pomoć.
Na železničkoj stanici, gde su upućeni, volonteri im pružaju osnovnu pomoć.