Ova očekivanja temelje se na svojstvu "sezonalnosti" koje imaju neki virusi. No stručnjaci upozoravaju da iz više razloga ne bi trebalo da računamo na to.
Za sada se još uvek ne zna dovoljno o ovom virusu da bi se sa sigurnošću moglo reći da će toplo i suvo vreme suzbiti širenje Korvida-19.
Većina stručnjaka danas se slaže da je to najrealniji scenario i da bi, u relativno optimističnom scenariju mogao da postane sezonska bolest poput prehlade ili gripa, dok bi se u pesimističnom mogao nastaviti širiti i tokom leta.
Zašto neki virusi imaju svojstvo sezonalnosti?
Postoje brojni razlozi zbog kojih bi ovaj virus mogao da ima to svojstvo, piše Index.hr.
Jednostavno govoreći, viruse gripa ili korone možemo smatrati organizovanim sakupljanjima proteina i lipida koji sa osobe na osobu prelaze putem fizičkog kontakta, preko kapljica ili kontaminacija na čvrstim površinama, naročito neporoznim i hladnim, kao što su kvake ili rukohvati u javnom prevozu.
Kada se virus nađe izvan ljudskog tela on počinje da propada. Primera radi, alkohol u sredstvima za dezinfekciju razgrađuje belančevine i lipide čineći virus manje stabilnim pa je samim tim i mogućnost infekcije manja.
Postoji nekoliko teorija koje tumače zašto bi virusi gripa i prehlade mogli biti osetljivi na godišnja doba i sve se uglavnom temelje na istraživanjima koja pokazuju da virusima za širenje odgovaraju zimski periodi sa suvim i hladnim uslovima, a to u slučaju severne hemisfere, to znači od oktobra do aprila.
Okupljanja u zatvorenim prostorima
Prema jednoj od teorija, to je doba kada se ljudi češće okupljaju u zatvorenim prostorima, što virusima olakšava širenje kako vazduhom tako i direktnim kontaktima.
Topao, vlažan vazduh otežava prenos virusa
Neka novija istraživanja takođe pokazuju da suv, hladan vazduh može da pomogne virusima da neometano ostanu u vazruhu i prelaze veće udaljenosti.
Jedna studija utvrdila je da visoke temperature, a posebno visoka vlažnost vazduha, usporavaju širenje gripa i da virus potpuno prestaje da se širi prilikom visoke stope vlažnosti.
U tome ima logike. Naime, topliji vazduh zadržava više vlage, što viruse koji se u vazduhu prenose kapljicama sprečava da putuju onoliko koliko bi mogli u suvomvazduhu.
Drugim rečima, u vlažnim uslovimamale kapljice tekućine lansirane kašljem ili kijanjem na svom putovanju prikupljaju više vlage iz vazduha i tako postaju preteške da bi ostale u vazduhu pa padaju na tlo.
Hladan i suv vazduh ruši obranu od virusa
Prema drugoj teoriji, koju potvrđuju neka novija istraživanja, niska vlažnost vazduha, koja je često prisutna zimi, može narušiti funkciju sluzi u nosu, koja služi za hvatanje stranih tela poput virusa ili bakterija i sprečavanje njihovih upada u organizam. Hladan i suv vazduh tako suši sluznicu nosa i čini je manje efikasnom u hvatanju virusa.
No s druge strane, podaci pokazuju da u nekim tropskim oblastima ima više slučajeva gripa tokom kišne sezone, što se može protumačiti činjenicom da je kišna sezona razdoblje u kojem oni borave u zatvorenim prostorima u bliskim kontaktima.
Sunčevo UV zračenje škodi virusima
Neka istraživanja takođe pokazuju da su virusi osetljivi na UV zračenje jer ono ima razoran učinak na DNK i RNK.
UV svetlo toliko učinkovito ubija bakterije i viruse da se često koristi u bolnicama za sterilizaciju opreme. Boravak na otvorenom, osobito na letnom suncu, verojatno ima sličan učinak. No to ne znači da bi trebalo da se kvarcujemo kako bismo se zaštitili od korone jer UV zraci izazivaju rak i iritacije kože.
Imunitet slabi zimi
Takođe postoji pretpostavka da je imunitet ljudi u proseku slabiji u hladnim mesecima bez sunca nego tokom toplijih, letnih dana, što bi moglo biti povezano sa nivoom vitamina D koji zavisi od sunca i stope melatonina.
Iscrpljivanje rezervoara osetljivih
Postoji još jedan činičac - to je smanjivanje rezervoara osetljivih ljudi koji nisu razvili imunitet. Naime, zarazne bolesti u početnim fazama se šire eksponencijalno.
S vremenom brojni ljudi budu zaraženi i prebole bolest ili umru. Na taj način novozaražene osobe postaju okružene sve većim brojem ljudi koji su razvili otpornost pa virus teže nalazi put do onih koji imaju potencijal da se zaraze.
Efikasnost širenja virusa se smanjuje i epidemija postupno jenjava. Nakon što virusi dovoljno mutiraju da mogu ponovno zaraziti mnoge u istoj populaciji, epidemije se ponovno vraćaju. Tako imamo širenje bolesti u talasima.
Zašto ne možemo računati na sezonalnost?
Činjenica je da se Kovid-19 za sada mnogo uspešnije širi severnom hemisferom nego južnom. Čini se da bi to mogao biti argument u prilog sezonalnosti virusa.
No razlozi za to mogu biti i neki drugi, između ostalog znatno jača razmena ljudi i roba između Evrope i Severne Amerike s Kinom.
Postoje neke zemlje u kojima je trenutno leto, poput Australije, u kojima se virus ipak širi, i to ubrzano poslednjih dana a potvrđeno je i da se u pojedinim slučajevima virus preneo u zajednici, odnosno da ima slučajeva ljudi koji su oboleli u toj zemlji, a ne u žarištima izvan nje.
Mit o nestanku SARS-a zbog leta
Genetske analize pokazuju da je korona virus sličan patogenu SARS-a. Među slabije upućenima postoji pogrešno uverenje da je SARS, koji se pojavio u novembru 2002., nestao sam od sebe krajem jula 2003. kako je vreme postajalo sve toplije.
Stručnjaci ističu da SARS nije nestao zahvaljujući prirodnim uzrocima. On je suzbijen ekstremno intenzivnim jzdravstvenim intervencijama u Kini, Tajlandu, Vijetnamu, Kanadi i drugde. Te mere uključivale su izolacije obolelih, karantin, društveno distanciranje...
Pritom treba imati na umu da su one u slučaju SARS-a bile vrlo delotvorne jer su oni koji su bili najviše zarazni istovremeno bili i jako bolesni, i to na vrlo karakterističan način po kojem je ta bolest dobila ime teški akutni respiratorni sindrom.
Zahvaljujući vrlo jasnim simptomima i bez mnogo blagih slučajeva, zaraženi su se mogli pravovremeno identifikovati i izolovati. Pritom ne treba zaboraviti da je u Torontu SARS porastao čim su ukinute mere predostrožnosti. Oživljavanje epidemije kasnije se pokazalo povezano sa slučajevima iz prvog talasa, što je značilo da su mere kontrole bile te koje su prvi put zaustavile prenos, a ne toplo vreme.
Pretpostavke prema sličnosti s prehladama
Neki stručnaci svoje pretpostavke i nade o sezonalnosti korona virusa temelje na činjenici da su koronavirusi, koji uzrokuju oko 15% prehlada, takođe sezonalni.
Problem s ovom pretpostavkom je to što mi za sada ne znamo koliko su četiri korona virusa koji uzrokuju prehlade (OC43, HKU1, 229E i NL63) dobre analogije za SARS-CoV-2.
Drugi problem u ovom poređenju je što se sezonski virusi koji su već dugo prisutni u populaciji ponašaju drugačije od virusa koji su tek uneseni u populaciju. Drugim rečima, SARS-CoV2 na koji za sada uglavnom nitko nema imunitet mogao bi se širiti i za toplijeg vremena.
Možemo se nadati, ali ne i računati
Dakle, možemo zaključiti da ćemo teško moći reći nešto pouzdano sve dok ne dođe leto. Postoje neke indicije da bi virus korone mogao imati svojstva sezonalnosti, no neki stručnjac smatraju da dolazak toplijeg vremena neće imati jak uticaj na njegovo širenje.
Drugim rečima, opravdano je nadati se, no bolje nam je svu energiju uložiti u mere suzbijanja nego računati na kartu leta, poručuje autor teksta.