U Italiji pevaju i razmenjuju recepte. U Francuskoj je humor taj koji ih spasava. U Španiji, stepenice u zgradi su postale rekretivni centri a u Nemačkoj, uglavnom neposlušni hakeri sada vredno rade na kodiranju aplikacija za borbu protiv korone.
Dok stotine miliona Evropljana okapava u izolaciji, mnogi pronalaze inventivne načine da se zabave i izbore sa vrlo stvarnim rizicima karantina.
Od 60 miliona Italijana zatraženo je da se "žrtvuju" u borbi protiv korona virusa a kako živimo "prilično dramatično, naše mentalno zdravlje se polako dovodi u pitanje", rekla je za Gardijan Sara Ragineli, psiholog iz Ankone.
Istraživanje sprovedeno prve nedelje izolacije - Italija je počela ove mere da sprovodi 9. marta - pokazalo je da je 93 posto ispitanika reklo da se oseća malo nervozno, njih 42 posto je požalilo na pad raspoloženja, dok njih 28 procenata nije dobro spavalo.
Italijani imaju prava na besplatna psihološka savetovališta gde oko 9000 psihologa pokušava da ublaži strahove ljudi koji su svakodnevno izloženi horor scenama i riziku od zaraze.Neki nivo anksioznosti je i normalna.
"U prošlosti smo živeli u plemenima i svi koji bi bili isključenih iz plemena nisu imali šanse da prežive", kaže Brovin Bandelov iz Gotingena u Nemalkoj.
To znači da kod nekih izolacija može da izazove patološka stanja, ali bi na duže staze prihološke posledice izolacije trebalo da se značajno smanje zbog saznanja da smo svi u istom sosu, rekao je on.
"Čim neka vanredna situacija pogodi mnogo ljudi, efekti su manje snažni... Tokom rata u Jugoslaviji, pacijenti koji su često imali napade panike sada nisu bili ništa uplašeniji od ostalih. Zapravo, broj napada panike se smanjio jer su sada bili suočeni sa drugim, vrlo konkretnim stvarima koje su ih plašile. Trebalo je da se zaštite pa su zbog toga morali da imajuu kontrolu nad svojim telima", objasnio je psiholog.
I francuski psiholozi kažu da je važno shvatiti da je ovo zajednički problem.
Iako svi reagujemo drugačije, svi mi moramo da razumemo situaciju, tako ćemo dobiti neku psihološku zaštitu. "Stvar je da znamo da ovo nije izolovana, pojedinačna patnja već kolektivna", rekla je Orelija Šnajder.
U Španiji, međutim, klinički psiholog Albert Soler upozorava na opasnosti lažne pozitive.
"Kada su stvari loše, pritisak da se bude pozitivan može da bude pozitivno štetan. Pozitivizam Instagrama je i u najbolje vreme opasan, a sada je još gori", rekao je on.
Kada je reč o praktičnim savetima, evropski psiholozi naglašavaju da je važno zaposliti se nečim - napravite spisak stvari koje treba uraditi - i održavati kontakte što je češće moguće, svim raspoloživim sredstvima koja ne krše mere izolacije.
"Svaka akcija je pozitivna. Pasivnost je nepotrebna, zbog nje se osećate anksiozno i nervozno", kaže psiholog iz Peruđe Rosela de Leonibus.
Belgijanci koji su u izolaciji od 17. marta dobijaju vrlo praktične predloge kako da urede svoj život za vreme izolacije. Portparol nacionalnog kriznog centra Benoa Ramake poručio im je da se bave kuvanjem, čitanjem, baštovanstvom i uradi sam projektima.
Nikako nemojte ceo dan provesti na društvenim medijima. Uspostavite rutinu koja će dati strukturu vašim danima. Možete toliko toga da uradite kod kuće, poručio je on.
Tenzija će biti a kada se to dogodi, Žan-Luk Ober iz Nanta predlaže da se samoizolujete u kupatilu. "Svi su nervozni i zabrinuti pa nije potrebno mnogo da se neko uznemiri, naljuti ili nešto gore. Moramo to da shvatimo, prihvatimo i budemo veoma pažljivi i na oprezu", rekao je on.
Za Mediterance poput Španaca koji su navikli da se druže i provode vreme napolju, izolacija i samoća su izuzetno teške.
Krovovi su sada postali najpopularnija mesta za rekreaciju, a oni koji ne mogu da dođu do njih trče uz i niz stepenište zgrada. Jedan otac prijavio je da je njegova ćerka nastavila da vežba odbojku kod kuće tako što koristi rolnu toalet papira umesto lopte, kako bi izbegla nezgode.
Mnogi sada moraju da nauče starije rođake kako da koriste mobilnu tehnologiju poput mobilnih telefona. "Naučio sam 82-godišnju mamu lepoti video poziva. Sada je nezaustavljiva", rekao je Reme, stanovnik Barselone.
Italijani, kojima isto tako užasno teško pada izolacija, u početku su zabavljali svet koncertima sa balkona ali su te aktivnosti u poslednje vreme utihnule.
Mnogi se okreću onlajn jogi ili vežbanju kod kuće. Drugi pišu, slikaju i kuvaju - i dele recepte sa ostatkom sveta. Šef Masimo Botura ima lajv Instagram šou koji mnogi prate.
"Nije to masterklas, već kuvanje u karantinu za porodicu. Želimo da se zabavimo i pokažemo svetu da se sa malo stvari -stolom, nekoliko namirnica, porodicom - možemo zabaviti", rekao je on.
Simona Fabricio, kulinarski majstor, postavila je izazov svojim pratiocima na društvenim mrežama - moraju da izaberu jedan sastojak - jaja, tunjevinu, piletinu - i naprave recept koristeći još četiri sastojka a onda podele fotografije jela na mrežama.
U Nemačkoj, 42.000 programera i softver dizajnera okupilo se na onlajn hakatonu #Wirvsvirus gde rade aplikacije koje mogu da pomognu u praćenju korona virusa, interbolničkoj komunikaciji, distribuciji hrane beskućnicima, pomoći oko setve... Najbolji će dobiti pomoć vlade za izradu projekta.
U Francuskoj gde je strogo zabranjeno izlaženje osim za kupovinu neophodnih namirnica, vežbanje ili šetnju pasa, komičari svakog dana postuju po jedan novi video - iscrpljenog fotošopiranog psa koga su svi stanovnici u bloku prošetali, matorog predsednika Emanuela Makrona koji se posle decenija izolacije obraća naciji i poručuje im da sada mogu da izađu, turističkog vodiča za najskrovitije i najtajanstvenije kutke vašeg stana...