MONDO vam pomaže da saznate sve što vas interesuje u vezi sa korona virusom i vanrednim stanjem u Srbiji.
"Kada virus uđe u organizam koji je na njega otporan, on tada slabi. Kada prelazi iz jednog u drugi otporan organizam, tada potpuno slabi", poruka je stručnjaka tokom aktuelne pandemije.
Tim rečima, lekari nam slikovito opisuju značaj kolektivnog imuniteta ili „imuniteta krda“.
Imunitet je sposobnost organizma da se odupre zaraznim bolestima. Što više osoba izgradi imunitet na određenu infekciju, to je manja šansa da se ona širi. Najbolji primer za to su male boginje, od kojih većina boluje jednom u životu.
Naravno, postoje i imuniteti kraćeg roka, poput onog od gripa, bolesti kojom se zaraze mnogi u svakoj "sezoni". Ali i tu nema mnogo primera da ista osoba dva ili tri puta "pokupi" infekciju u kratkom vremenskom roku.
Zbog takve, masovnije otpornosti jako je bitno i to što oni koji prebrode virus korona jačaju kolektivni imunitet, koji će štititi širu zajednicu samostalno dok ne bude stvorena vakcina. A to se neće dogoditi u 2020. godini.
Prema proceni stručnjaka, u slučaju virusa korona potrebno je da 60 odsto nacije u nekom trenutku bude inficirano korona virusom (sa teškim, blagim ili nikakvim simptomima) da bi bio izgrađen kolektivni imunitet i da bi se sprečila neka nova epidemija iste bolesti.
Britanci su zato pokušali da lakšim merama svesno puste virus u društvo i da tako brzo dostignu brojku od 60 procenata, ali su u međuvremenu promenili taktiku, pod uticajem velike smrtnosti u Italiji, Evropi, ali i situacije u Velikoj Britaniji. U toj državi su za dva meseca od prvog zabeleženog slučaja (30. januara) zaražene 19.522 osobe, uz 1.228 smrtnih slučajeva.
Put ka neophodnih 60 odsto inficiranih ipak će biti duži nego što su u nekim zemljama mislili. A kada bude dostignut i kada tako nastane kolektivni imunitet, onda postoji šansa da kovid 19 bude sveden na sezonsku bolest, koja neće kao sada pretiti životima ljudi i zdravstvenim sistemima.