U periodu pandemije virusa korona, bolesti kakva se dosad javljala jednom u 100 godina, zaštitne maske postale su nezaobilazna zaštita mnogih.
Počev od Kine, gde je kovid-19 prvi put zabeležen, pa preko Evrope do Amerike, na nošenje maski navikla su se i društva u kojima su ih oduvek nosili isključivo zdravstveni radnici.
Maske su ovog proleća širom sveta jedna od traženijih roba, zajedno sa rukavicama, sredstvima za dezinfekciju i respiratorima, o čijem "crnom tržištu" je već poznato dosta informacija.
Dok u svom okruženju sve lakše raspoznajemo ljude sa maskama, zanimljivo je zapitati se - kako su uopšte nastale maske kakve danas znamo?
Sve je počelo davne 1910. godine, kada je malo poznati kineski doktor Vu Lijande smislio kako da se izbori protiv jedne od najsmrtonosnijih bolesti ikad - kuge.
Iako su i vekovima pre toga doktori pokrivali lice običnim maramicama, maskama sa "kljunovima" ili maramicama koje su vezivali oko lica, ta rešenja nisu mogla da potpuno spreče zarazu.
Tako slabo opremljeni bili su i kineski lekari, koji su se 1910. godine suočili sa "Mandžurijskom kugom" u severnom delu današnje Kine. Bila je to bolest koja je ubijala 100 odsto zaraženih i to u razmaku od 24 do 48 sati. Nešto su morali da preduzmu hitno i tada su se setili mladog doktora Vu Lijendena (1879-1960), školovanog na Kembridžu.
Nakon što je izvršio autopsiju na jednoj žrtvi on je utvrdio da kugu nisu širili insekti, komarci, već da se ona prenosila vazduhom. Zato je napravio masku po ugledu na one koje je video u Evropi, sa razlikom u tome da je koristio čvršću osnovu, od pamuka i vune, posle čega je na maske stavljao još nekoliko slojeva zaštite, da bi filtrirao vazduh koji udiše.
Kristos Linteris, predavač na britanskom univerzitetu Sent Endrjuz, otkrio je kako je dramatično dokazano da je Vuov izum bio pravi.
"Postoji poznati incident, kada se Vu sukobio sa francuskim lekarom Žeraldom Mesnijem, koji je bio u to vreme čuven u toj regiji. Vu mu je objasnio da je kuga bolest koja se javlja u vidu upale pluća i da se prenosi kroz vazduh. Francuz je to saslušao i ponižavao ga rasistički, rečima: 'Šta možemo da očekujemo od Kineza?'. Da bi dokazao da Vu nije u pravu, Francuz je otišao u bolnicu gde su bili smešteni zaraženi i nije hteo da stavi Vuovu masku"
Epilog?
"Umro je za dva dana od kuge", kaže engleski profesor.
Vuova maska potom je pobedila na državnom testu, posle čega je koristio sve veći broj ljudi da bi se zaštitio od bakterije. Prednost joj je bila to što je mogla da se napravi od jeftinih materijala, čime je njena proizvodnja veoma brzo "buknula".
Maske su potom postale simbol moderne medicine, pomogle su Evropi da se suoči sa opasnom španskom groznicom i do danas je ostala (doduše, adaptirana) simbol zdravstvenih radnika.
Danas mnogi širom sveta koriste unapređene N95 maske, koje su tesno pribijene uz lice i sposobne su da filtriraju 95 odsto opasnih čestica u vazduhu, poput virusa.
Vu Lijande, prvi kineski student medicine na Kembridžu, dao je ogroman doprinos razvoju takve zaštite, a zbog svog rada i unapređenja kineske medicine bio je 1935. godine nominovan za Nobelovu nagradu.