Planeta nije bila spremna za pandemiju novog korona virusa, dočekali smo ga nespremni, a naučnici i zdravstveni radnici i dalje tragaju za odgovorima na stotine "otvorenih" pitanja koji unose zabunu među populacijom i teraju ih da razmotre i "teorije zavere".
Jedna od najvećih misterija, na koju nauka i dalje nije uspela da nam saopšti egzaktan odgovor, svakako je i pitanje iz naslova: Zašto muškarci više umiru od žena?
"Diskriminacija po polu" viđena je odmah u Kini, državi u kojoj je korona virus prvi i "buknuo", gde je pokazano da je smrtnost muškaraca 2,8%, dok je kod žena bila niža (1,7%), a takav trend nastavio je da se pokazuje u praktično svakoj zemlji u kojoj je došlo do pandemije.
"Gardijan" piše da je takav šablon uočen i u drugim najteže pogođenim zemljama - Francuskoj, Nemačkoj, Iranu, Južnoj Koreji, kao i u Italiji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu.
Tako su od ukupnog broja umrlih u Italiji (trenutno više od 20.000) čak 71% muškarci, dok zvanični podaci pokazuju da je skoro duplo više osoba muškog pola preminulo od posledica korona virusa i u Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu, piše britanski list.
Taj podatak je još izraženiji u Srbiji gde je od 110 preminulih - čak 77 muškaraca i 33 žene, pa je na jednoj od prethodnih konferencija za medije bilo govora na tu temu.
"Za sada ne znamo, nemamo odgovor na to pitanje. Možda ćemo ga imati kad sve prođe i kada budu rađene detaljne analize", poručio je tada doktor Goran Stevanović sa Klinike za infektivne i tropske bolesti, a na to pitanje traže svi odgovor.
"Iskreno, niko od nas ne zna šta pravi razliku", kazala je profesorica Sara Hoks iz Centra za polove i globalno zdravlje za "Gardijan", a jedna teorija je brzo pala u vodu.
Naime, u ranoj fazi pojave korona virusa u Kini govorilo se o tome da je odgovor na ovo pitanje - konzumiranje cigareta. Jednostavno, čak 50% muškaraca i tek 2% žena u Kini puše, pa je pretpostavka bila da zbog toga imaju promene na plućima koje donose gore simptome.
Potvrđeno je da zaista pušači imaju više problema sa korona virusom, odnosno kod većeg broja njih dolazi do teže kliničke slike ili smrti (26%), ali je ova teorija u poređenju polova odbačena. Razlog je jednostavan: za razliku od Kine, u Ujedinjenom Kraljevstvu je vrlo mala razlika u broju muškaraca i žena koji puše (ni 3%), pa se ispostavilo da je to bila "slučajnost" u Kini.
"Gardijan" navodi da bi faktor mogao da bude i razlika u opštem ponašanju muškaraca i žena. Naime, poneke studije navode da muškarci manje peru ruke, i ređe koriste sapun, a takođe je manje verovatno da traže medicinsku pomoć.
Uz to, navode da je verovatnije da ignorišu savete o zdravstvenoj zaštiti, a iako sve deluje kao generalizacija, vrlo moguće da je odgovor na pitanje toliko jednostavan.
"Kada vidim brojke o većem mortalitetu kod muškaraca, pomislim da postoji nešto univerzalno što dovodi do ovoga. Ne verujem da je glavni faktor pušenje", rekla je profesorica Sabra Klajn iz Blumbergove škole javnog zdravlja.
Prethodno istraživanje, između ostalih i ono koje je sprovela profesirica Klajn, pokazala su da imuni sistem muškaraca urođeno "slabije" odgovara na niz infekcija, uključujući Hepatitis C i HIV.
Do sada COVID-19 nije posebno proučavan, ali...
"Njihov imuni sistem možda neće pokrenuti odgovarajući odgovor kada prvobitno oseti virus!", rekla je Klajn, a "Gardijan" navodi i još jednu teoriju.
Naime, hormoni bi mogli da odigraju važnu ulogu pošto je pokazano da estrogen (primarni ženski hormon) povećava 'snagu' i 'osetljivost' imunih ćelija.
Ističe se i da su mnogi geni koji regulišu imuni sistem 'kodirani' po X hromozomu (žene imaju dva, mušarci jedan), pa je vrlo moguće da su neki geni koji učestvuju u imunitetu aktivniji kod osoba ženskog pola, a mnogo manje kod muškaraca.
Definitivni odgovor i dalje čekamo, ali izgleda da su naučnici na tragu nečega.