Čitateljka MONDA, onokološki pacijent, sa nama i sa vama je podelila iskustvo u vreme korona virusa. A druga čitateljka ukazala je na problem lečenja onkoloških pacijenata.
/tekst čitateljke MONDA, ime i prezime poznati redakciji/
"Dobro jutro, zovem Vas iz Dnevne bolnice Instituta za Onkologiju i radiologiju u Beogradu. S obzirom na to da 23. aprila treba da primite svoju redovnu hemioterapiju, obaveštavam Vas da prethodno morate da se testirate na virus korona, jer je negativni rezultat uslov da primite svoju terapiju", objasnila mi je u telefonskom pozivu 15. aprila ljubazna medicinska sestra i dodala:
"S obzirom na to da živite na Opštini Stari grad testiranje morate da uradite u Domu zdravlja u Siminoj ulici, a to će vam zakazati vaš odabrani lekar opšte prakse. Kao onkološki pacijent imate prioritet za testiranje, obavezno im recite".
Zahvalila sam se i odmah pozvala ambulantu i svog lekara opšte prakse, gde su mi rekli: "To je sada veoma komplikovano, gomilu nekih papira treba da popunim. Dajte mi vaše podatke pa ćemo vas zvati".
Poziva nije bilo, te sam otišla u ambulantu.
"Dobar dan, trebalo je da mi javite da li ste mi zakazali testiranje u Siminoj, a s obzirom na to da je već 16h i da me niko nije zvao došla sam da proverim šta se dešava?".
- "Pa, nismo još ništa uradili, rekla sam vam da je komplikovano. Pozovite sutra ujutru, kada bude radila sestra S., ona je zadužena za to".
Zar to nisu mogli odmah ujutru da mi kažu, pomislila sam u sebi.
Nisam htela da se raspravljam sa doktorkom jer imam razumevanje za to što ovih dana rade više nego inače i pod stresom su.
Pozvala sam sutra ujutru:
- "Javićemo Vam čim zakažemo", kratko i jasno mi je rekla, pretpostavljam, TA sestra.
"Dobar dan, zvala sam jutros zbog onog zakazivanja, sećate se? Molim vas, da li ste uspeli da me ubacite na listu? Znate, ja bi trebalo da imam prioritet, a i terapiju treba da primim za koji dan, a ne bi bilo dobro da to preskočim".
"Ništa nam iz Simine nisu javili za vas, pozovite sutra ujutru".
U tom trenutku sam pomislila na onu dečiju pesmicu:
"Dobar dan.
Imate li kišobran?
Kišobran je rasprodan, dođite nam drugi dan.
Dobar dan.
Imate li kišobran?
Kišobran je rasprodan, dođite nam drugi dan".
I tako redom…
Osim pesmice u glavi sam vrtela i ko od mojih poznanika možda može da mi pomogne i ubaci me na tu famoznu listu za testiranje? Brzo sam odustala od te ideje jer sam shvatila da u ovom trenutku ima ozbiljnijih problema od mog i da ne treba nikoga zvati.
Osvanuo je i petak.
"Dobro jutro. Ja opet zbog onog zakazivanja za testiranje…".
"Znam, znam, zvaćemo vas, zvaćemo vas, budite strpljivi".
Strpljen spasen, ali nije bilo tako.
"Dobar dan. Jutros sam vas zvala za ono testiranje. Da li ste me ubacili na listu?".
"Ništa od toga danas. Veliki petak je, u Siminoj je haos, hajde se vi lepo javite u utorak, kada prođe ovaj policijski čas".
I opet nisam psovala jer je, zaboga, Veliki petak!
"Dobro jutro. Zvala sam vas nekoliko puta prošle nedelje u vezi sa onim zakazivanjem za testiranje. Sećate se? Treba da primim terapiju na Onkologiji pa mi treba negativan rezultat testa".
- "E, da vam kažem, ne treba da se testirate, sad smo saznali. Samo odete i dobijete terapiju. Doviđenja".
Sjajno, pomislila sam i pozvala Dnevnu bolnicu na Onkologiji da proverim u koje vreme da dođem 23. aprila.
- "Ko vam je rekao da ne treba da se testirate?! Svašta! Naravno da treba. Idite, molim Vas, u Batut - danas je tamo do 9h do 10h testiranje onkoloških pacijenata", rekli su mi iz bolnice.
Odjurila sam u Batut - dugačak red se vijugao zapuštenim dvorištem Instituta. Stala sam i spremila se na čekanje… Posle sat i 20 minuta su me primili. Štapić u nos, štapić u grlo i to je to. Rezultat za 48 sati.
U četvrtak ujutru mi je zazvonio kućni telefon: "Gospođo, zovem vas iz ambulante da vam javim da ne morate da se testirate. Dobili smo mejl od Ministarstva zdravlja da onkološki bolesnici ne moraju da se testiraju da bi dobili svoje terapije.“
"Hvala što ste mi javili tri dana kasnije ali ja sam to već uradila. Kada vam je stigao taj mejl i da li, molim Vas, možete da mi ga prosledite?".
- "Ne umem ja da šaljem mejlove. Doviđenja".
Pozvala sam Dnevnu bolnicu na Onkologiji da im kažem šta su mi upravo javili i dobila sledeći odgovor: "Da, taj mejl stvarno postoji ali mi ipak ne primamo pacijente bez testa. Zato Vas molim da sačekate rezultat i da nam javite. Hvala".
Nije me mrzelo da pozovem medicinsku sestru koja ne zna da šalje mejlove: "Gospođo, samo da vam kažem da prenesete, molim Vas, drugim pacijentima poput mene, da pak moraju da se testiraju".
Nije mi ni zahvalila medicinska sestra koja ne zna da šalje mejlove, ali to sad i nije važno. "Hvala" prija ali ne leči. Redovna terapija leči i nadam se da će je svi kojima je neophodna primiti na vreme.
****
Druga čitateljka MONDA, obratila nam se za pomoć. Naime, njen otac je sredinom februara operisan na Vojno-medicinskoj akademiji (reč je o karcinomu bešike). Problem je što nije dobio patološki nalaz, kao ni konzilijarnu odluku o daljem lečenju.
Na sajtu VMA piše da će se sva započeta lečenja nastaviti od 1. jula, a da se u međuvremenu primaju samo hitni slučajevi. Nju zanima kako će se nastaviti lečenje onkoloških pacijenata u ovakvoj situaciji kada su sve procedure stopirane.
Potrudićemo se da dobijemo odgovor od nadležnih.