Američki biznismen Bil Gejts, jedan od osnivača Majkrosofta, postao je jedan od "guglanijih" pojmova od početka pandemije korona virusa pošto ga mnogi optužuju za nastanak virusa.
S druge strane postoje oni koji u tome vide i neke druge namere Bila Gejtsa, poput one da vakcinom protiv COVID-19 u stvari želi da čipuje ljude, ali to su za sada samo "teorije zavere" koje nisu zasnovane na dokazima.
Ono što za sada sa sigurnošću znamo jeste da se njegova humanitarna organizacija potpuno posvetila pandemiji korona virusa i već je na razne načine pomogla sa 250 miliona dolara.
Istina je da pandemija COVID-19 postaje i "opsesija" Bila Gejtsa koji je u autorskom tekstu za magazin "Ekonomist", koji prenosimo u celosti, kazao da će nas čeka slična situacija kao posle završetka Drugog svetskog rata, da će milioni ljudi umreti, ali da će nauka "izaći jača" iz ovoga.
Pročitajte tekst Bila Gejtsa...
"Kada istoričari budu pisali knjigu o pandemiji korona virusa, ono što smo do sada proživeli biće tek jedna trećina čitave priče, veći deo tek dolazi… U većini Evrope, istočnoj Aziji i Severnoj Americi 'vrh epidemije' će verovatno proći krajem ovog meseca. Za nekoliko nedelja, nadaju se mnogi, stvari će se vratiti u normalu, onako kako su izgledale u decembru.
Nažalost, to se neće desiti.
Verujem da će čovečanstvo pobediti ovu pandemiju, ali samo kada većina populacije bude vakcinisama. Do tada, život se neće vratiti u normalan tok. Čak i kada vlade ublaže mere i kada ponovo počnu da rade zatvoreni objekti - ljudi imaju prirodu averziju prema tome da ne žele da se izlože bolesti. Aerodromi neće biti krcati. Sportski događaji će se praktično igrati pred praznim stadionima. Svetska ekonomija će biti 'u depresiji' jer će potražnja biti mala, a ljudi će novac trošiti konzervativnije.
Kako pandemija bude usporavala u razvijenim državama, tako će ubrzavati u onima koje su u povoju. Njihovo iskustvo, naime, biće gore. U siromašnijim zemljama, gde manje poslova može da se obavlja na daljinu, mere socijalnog distanciranja neće funkcionisati tako dobro. Virus će se širiti brzo i zdravstveni sistemi neće moći da se pobrinu za sve inficirane. Zbog COVID-19 bile su pretrpane bolnice u Njujorku, a podaci pokazuju da i samo jedna bolnica na Menhetnu ima više kreveta na intenzivnoj nezi nego većina afričkih zemalja. Milioni bi mogli da umru.
Bogate nacije mogu da pomognu. Na primer, mogu da se potrude da neophodne zalihe ne odu samo onome ko nudi najviše novca. Opet, ljudi u bogatim i siromašnim mestima će biti bezbedni samo kad budemo imali efektivan lek za ovaj virus - što znači vakcinu.
Tokom naredne godne medicinski istraživači će biti među najvažnijim ljudima na svetu.Srećom, i pre nego što je počela pandemija, pravili su ogromne korake u oblasti vakcija. Klasične vakcine uče vaše telo da raspoznaju oblik patogena tako što uzimaju mrtvu ili oslabljenu formu virusa. Tako tu je i nova vrsta imunizacije koja ne podrazumeva od istraživača da troše vreme tako što će 'uzgajatić velike količine patogena. MRNA vakcnine koriste genetski kod da vašim ćelijama daju instrukcje kako da uspostave imuni odgovor. Verovatno mogu da budu i brže proizvedene od tradicionalnih vakcina.
Ja se nadam da će do druge polovine 2021. godine ustanove širom sveta proizvoditi vakcinu. Ako to bude slučaj - to će biti istorijski uspeh: tako nikada brže ljudska vrsta nije prošla put od prepoznavanja nove bolesti do pronalaska leka.
Osim napretka u vakcinama, dva druga velika medicinska otkrića bismo mogli da dobijemo iz ove pandemije. Prvo je iz polja dijagnostike. Sledeći put kada novi se pojavi novi virus - ljudi će moći da se testiraju kod kuće kao što se sada proverava trudnoća. Umesto mokrenja na test na trudnoću, sada će uzimati bris iz svojih nosnica. Istraživači bi mogli da naprave takav test u roku od nekoliko meseci kada se identifikuje nova bolest.
Treća stvar će biti lekovi protiv virusa. To je nedovoljno finansirana grana nauke. Nismo bili uspešni u razvijanju lekova protiv virusa kao što smo protiv bakterija. To će se promeniti. Istraživači će napraviti velike 'antivirusne biblioteke' koje će moći da pretražuju i da lako nalaze efektne tretmena za nove viruse.
Sve tri tehnologije će nas pripremiti za narednu pandemiju i dozvoliti nam da intervenišemo na vreme kada broj novih slučajeva bude izuzetno nizak. Temeljna istraživanja će nam takođe pomoći u borbi sa poznatim zaraznim bolestima - i čak će nam pomoći da napredujemo u pronalasku leka za kancer (naučnici su dugo verovali da bi MRNA vakcina mogla da ih dovede do vakcine za kancer, a sve do COVID-19 nije bilo mnogo istraživanja o tome kako bi mogli da masovno proizvode nešto tako po pristupačnoj ceni za sve).
Naš napredak neće biti samo u nauci. Takođe ćemo razviti sposobno kako bi svi osetili neke prednosti zbog te nauke. U godinama posle 2021. godine, učićemo kao u onima posle 1945. Posle završetka Drugog svetskog rata, lideri su izgradili međunarodne institucije kao Ujedinjene nacije kako bi sprečili nove konflikte. Posle pandemije COVID-19, lideri će pripremiti institucije da spreče sledeću pandemiju.
To će biti mešavina nacionalnih, regionalnih i globalnih organizacija. Očekujem da će učestvovati u običnim 'igrama klica' kao što su naoružane snage učestvovale u ratnim igrama. To će nas pripremiti za naredne nove viruse koji 'skaču' sa slepih miševa ili ptica na ljude. To će nas pripremiti i za to ako loš glumac napravi zaraznu bolest u svojoj domaćoj laboratoriji i pokuša da je pretvori u oružje. Pripremanjem za pandemiju, svet će se takođe pripremiti i za akt bioterorizma.
Nadam se da će bogate zemlje uključiti i siromašnije u ove pripreme, posebno tako što pomoći više u izgradnji zdravstvenih sistema. Čak i osobe koje gledaju samo svoj interes - ili izolacijonističke vlade - bi trebalo da se slože sa ovim pitanje. Ova pandemija je pokazala da virus ne poštuje granične zakone i da smo svi povezani biološki - putem mikroskopskih klica, sviđalo se to nama ili ne. Ako se novi virus pojavi u siromašnijoj zemlji - želimo da doktori imaju sposobnost da da je prepoznaju i obuzdaju je što je pre moguće.
Ništa od ovog nije neizbežno. Istorija ne prati tačan kurs, ljudi su ti koji biraju kojim će pravcem ići, a znamo da može da skrene na pogrešan put. Godine posle 2021. godine će možda podsetiti na one posle 1945. Najbolja analogija sa onim što je danas je možda 10. novembar 1942. godine. Velika Britanija je ostvarila prvu kopnenu pobedu u ratu i Vinston Čerčil je održao govor u kome je rekao: 'Ovo nije kraj. Ovo nije ni čak ni početak kraja. Ali je, možda, kraj početka'".