Zbog naglog zatvaranja ustanova i firmi došlo je do naglog pada korišćenja vode pa bi tako manjak hlorisane vode u vodovodnim cevima, zajedno sa nepravilnim promenama temperature mogli da stvore usove za bakterije koje uzrokuju legionarsku bolest.
Pneumoftiziolog Tatjana Radosavljević objasnila je za Blic da je bolest prvi put uočena u Americi, pedesetih godina kada se u jednom hotelu okupila grupa legionara.
Bolest obitava u vlažnim i mračnim prostorima, kao što su veliki klimatski sistemi, a podseća na zapaljenje pluća ali sa neobičnom kliničkom slikom.
Međutim, u Srbiji se još uvek rutinski ne radi testiranje na legionarsku bolest.
"Ona može da izazove respiratorne simptome, a ponekad može doći i do zapaljenja pluća koje ne reaguju na uobičajenu terapiju koja se daje u tom slučaju. Predstavlja zdravstveni problem, ali se ne širi van tih zgrada, već oboljevaju ljudi koji se isključivo nalaze unutar njih, odnosno, oni koji su izloženi tom vazduhu iz zatvorenih sistema. Leči se određenom grupom antibiotika, treba je prepoznati i misliti na nju, pošto može davati neobične slike i paradoksne slike zapaljenja pluća", rekla je doktorka.
Ona kaže da svi mogu da obole, ali su najugroženiji oni koji već imaju probleme sa plućima. Radosavljevićka kaže da je u Srbiji bilo sporadičnih slučajeva i ne isključuje mogućnost da i ovde pojavi.
"Kod nas se javlja sporadično i teoretski postoji takva šansa, ali ne koliko u Americi ili u svetu. Najbolji savet je da se napravi određena inspekcija takvih sistema. Da bismo to predupredili, savet je da se pre nego što ljudi ponovo počnu da rade u takvim prostorijama, uradi kompletna dezinfekcija preventivno. Ovde se ne radi o kućnim klimama, već o velikim zatvorenim sistemima", objasnila je doktorka.