Da li ćemo na delu videti i "medicinski nacionalizam" zbog toga što se svi otimaju za vakcinu protiv korona virusa? Struka se nada da će svi u isto vreme početi da se vakcinišu, ali to će malo verovatno biti tako. Osniva se globalna agencija za distribuciju vakcine.
Korona virusom zaraženo je više od 3,2 miliona ljudi, a naučnici širom sveta pokušavaju da naprave vakcinu koja će sprečiti suzbijanje i dalje širenje zaraze.
Za sada nema informacija kada će se naći na tržištu, spominje se da je potrebno makar još 18 meseci da bi postala dostupna, mada ima i prognoza da će svetlost dana ugledati već u oktobru, a kada god da se pojavi biće od velike pomoći za sve.
"Dojče vele" piše da ko god bude pronašao vakcinu protiv korona virusa takođe može da očekuje i veliki profit, a u ovoj industriji ne slažu se svi da bi lek trebalo da bude "globalno dostupan".
Naime, postoje i oni iz farmaceutske industrije koji smatraju da nije dobra ideja da to bude "svima na dohvat ruke", razlozi su naravno finansijske prirede, a već sada se javno priča o tome koje će to zemlje imati prioritet kada jednog dana vakcina bude zvanično odobrena.
"Za sada ne postoje nikakva međunarodna pravila za deljenje vakcina na pravičan način", rekla je nemačka doktorica Ilona Kiksbuš za "DW".
"To predstavlja rizik pošto će tržišta u zapadnoj Evropi, Japanu i Sjedinjenim Državama biti prva snabdevena jer će njihovi pacijenti imati novca da plate po višoj ceni. To je problem kakav viđamo na svim farmaceutskim tržištima širom sveta", dodao je profesor Jirgen Vasem.
"DW" navodi da kompanije nekada ne žele masovnu proizvodnju kako bi održali cenu proizvoda visokom na tržištu, a da se neki tretmani i ne sprovedu do kraja jer nema "komercijanog smisla".
Za sada privatne kompanije "vode" u pronalasku leka za korona virus i to nije u ovom trenutku loše pošto postoji veća šansa da će brže doći i do otkrića vakcine, mada je jasno da je to skupocen proces koji nosi veliki rizik.
Četiri najveće kompanije koje se bave razvitkom vakcina pokrenule su više od 80 različitih projekata, a planirana su već prva testiranja - u Kini, SAD, Nemačkoj...
"DW" piše da usred pandemije vlade i međunarodni zdravstveni zvaničnici moraju da budu oprezni da globalnu distribuciju moguće vakcine prepuste tržištu, koje bi moglo da "digne" cenu, odnosno moglo bi da dođe do "uskog grla" u snabdevanju.
Iz Ujedinjenih nacija (UN) upozoravaju da je vakcina "javno dobro" koje mora da bude dostupno svima, a prethodno je nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala na međunarodni dogovor po ovom pitanju.
Očekuje se da 4. maja, na sastanku visokih zvaničnikaEvropske unije i Bila Gejtsa bude razmatrana donacija (odnosno prikupljanje) 8 milijardi evra za finansiranje globalne agencije za distribuciju vakcine, a sve preko Svetske zdravstvene agencije (SZO).
Cilj je da se organizuje širenje medicinskih sredstava širom sveta.
Pomenuta agencija mogla bi da bude zadužena za distribuciju vakcine pod jasnim pravilima u kojima se niko ne favorizuje, pre svega jer se svi plaše da bi politika mogla da umeša prste.
"Potrebne su nam garancije od političara da će određeni broj vakcina protiv korona virusa biti otkupljen po određenoj ceni", kazao je za "Frankfurter Algemajne Cajtug" izvrši potpredsednik švajcarske farmaceutske agencije "Sanofi Pasteur" David Lev.
Istakao je da kompanije već sada moraju da se pripreme za hiperprodukciju kako bi ispunili sve zahteve za vakcinom kada jednog dana bude pronađena, ali ističe da je to vrlo riskantan posao.
U globalnu borbu za osnivanje "agencije za vakcine" uključiće se i SAD, pošto je njihov predsednik Donald Tramp izjavio da je SZO previše na strani Kine, a nije iznenađenje da Amerikanci žele da vakcina odmah bude prvo dostupna na njihovom tržištu - i da se tamo proizvodi.
S druge strane, Nemci žele da se produkcija vakcina dešava u Evropi jer samo tako mogu da "garantuju da će sve biti sigurno", dok će mnogo zavisiti od onoga koji i daje najviše novca - Bila Gejtsa.
Osnivač kompanije "Majkrosoft", koga ovih dana mnogi optužuju za nastanak korona virusa, želi da se povećaju proizvodni kapaciteti u zemljama u razvoju dodavši da će siromašnije zemlje (u Africi, Aziji, Latinskoj Americi) u suprotnom bile poslednje koje će dobiti vakcinu.
Ipak, na kraju će verovatno presuditi novac kada je u pitanju to kome će zalihe vakcina prve pripasti, pa profesor Jirgen Vasem upozorava da bi ono što je počelo "zabranom izvoza maski i respiratora", za koje su se zemlje praktično otimale tokom marta i aprila, moglo da preraste čak u jednu vrstu "medicinskog nacionalizma" u opštem nadmetanju.
"Čim vakcina bude dostupka - prvo će je dobiti medicinsko osoblje, pa riskantne grupe, a onda šira populacija", kazao je Vasem i izrazio nadu da će vakcinacija početi svuda u otprilike isto vreme.