Iza nas je turbulentan i vrlo iscrpljujući period, a stručnjaci su saglasni da je ostavio ili će ostaviti posledice po sve nas.
"Bio je ovo atak na mentalno zdravlje na sve nas. Zdravlje i mentalno zdravlje su neraskidivo povezani. U svim krizama se udružujemo, podržavamo, a sad je trebalo naći načine da se podržavamo a da budemo na fizičkoj distanci. Postoje i dokazi da korona virus kovid-19 ima direktan uticaj na sam mozak, poput trovanja ugljen-monoksidom, dešavaju se neki akcidenti u mozgu i materijalno oštećivanje tkiva mozga, odnosno ima višestruko dejstvo na funkcije mozga", rekla je profesorka Aleksandra Miličević-Kalašić tokom onlajn tribine Fakulteta za medije i komunikacije.
Prema njenim rečima, izolacija i samozolacija su "paralisale normalan život". Pozvala se na eksperimente u svetu koji su rađeni u različim grupama koji su pokazale da socijalna nepovezanost predstavlja veliki rizik po zdravlje, kao kada popušte 15 cigareta dnevno.
"Socijalna izolovanost je pandan faktoru rizika za kardiovaskularne bolesti. Kada su posle pandemije SARS-a ljudi izašli iz karantina bili su anksiozni, besni, pokazivali su sve negativne efekte dužine karantina", istakla je ona.
Naglasila je da se mogu javiti pomešani negativni uticaji na mentalno zdravlje, kao što su postraumatski stresni poremećaj, strahovi od ekonomske krize, gubitka posla, pa sve do pojava suicida.
Posebno je zabrinuta za starije osobe, koje su najranjivije. A pogotovo one stare osobe sa nekim psihičkim poremećajem.
"Ljudi su ostavljali namirnice pred vratima starih ljudi, a zamislite kako je tek bilo onim starim ljudima koji imaju neki psihički poremećaj. Njima je nedostajao kontakt, da im neko objasni situaciju... Imamo fenomen na glabalnom nivou, imamo dve pandemije: pandemiju Kovid-19 i pandemiju demencije. Na svetu ima oko 50 miliona ljudi koji boluju od Alchajmerove bolesti i sve ovo govori koliko je u budućnosti važno voditi računa i o tim ranjivim grupama", rekla je profesorka Aleksandra Miličević-Kalašić.
Profesor Vladan Jovanović ukazao je da je bilo raskoraka u primeni socijalnih interakcija i istakao da je važno promovisati distanciranje od socijalne distance.
"Nije bilo javnih okupljanja, nije bilo druženja u kafićima, restoranima, nije bilo svadbi, krštenja, sahrane su održavane u najužem krugu poorodice. Sa druge strane, imali smo i imamo rijaliti programe i u tim mikrosredinama nije bilo nikakve socijalne distance", naglasio je.
On je rekao da je nametnuta dilema sloboda ili zdravlje, odnosno nazvao je to pseudodilemom i dodao je da bez bliskosti, komunikacije nema ozbiljnijeg aktivizma u društvu.
Sa njim se saglasila profesorka Vera Despotović ocenjujući da postoji rizik da će na globalnom nivou biti smanjenja ljudskih prava.
"Ljudi iz ovoga izlaze sa velikim strahom, razočaranjem i imam osećaj da se ljudi povlače. Ta defanziva može da bude rizična i da odustanu od aktivizma u ostvarivanju ljudskih prava", rekla je ona.
Asistent Đorđe Terzin dotakao se teorija zavera koje smo slušali tokom pandemije korona virusa i onih koji veruju u njih.
"Oni koji veruju u teorije zavere najčešće misle da su pametniji od drugih i pozivaju na 'otvaranje umova'. Dopada mi se ona misao da smo 'toliko otvorili umove da su nam mozgovi poispadali'. Majka svih zavera je da oni koji te teorije usvajaju i reprodukuju da su, zapravo, oni ti koji su kontrolisani, ekslopatiše se njihov strah, njihova nebrazovanost ili neinfomisanost, duševne bolesti kako bi se preko njih ostvarila ekonomska dobit", ocenio je Terzin.
MONDO VIDEO: TEORIJE ZAVERE