Od korona virusa, prema poslednjim informacijama, preminulo je skoro 300.000 ljudi širom sveta, a preko četiri miliona je obolelo.
Pored starijih osoba i onih sa udruženim bolestima, gojaznima i dijebtičarina, u grupu najugoženijih, kod kojih infekcija neretko završava smrtnim ishodom, spadaju i osobe određenih profesija.
Naravno, na udaru su prvenstveno zdravstveni radnici, lekari, anesteziolozi i medicinske sestre koji su na samom "izvoru zaraze".
A prema istraživanju britanske Kancelarije za nacionalnu statistiku u najvećem riziku od smrtnog ishoda usled infekcije virusom kovid-19 su niskokvalifikovani radnici.
Najveća stopa smrtnosti u Britaniji zabeležena je među radnicima obezbeđenja, zaposlenima u proizvodnim pogonima fabrika, radnicima na građevini, taksistima, vozačima i kuvarima.
Interesantno, za razliku od Italije u kojoj je veliki broj zdravstvenih radnika oboleo i preminuo od korona virusa, u Velikoj Britaniji među medicinskim radnicima nije zabeležena veća stopa smrtnosti, ako se uporede sa drugim osobama iste starosti i pola.
U SAD je situacija nešto drugačija. Najveća stopa smrtnosti zabeležena je kod medicinskih sestara, ali i kasirki. Slede domari, medicinsko osoblje u domovima za stare, policajci, čistačice u hotelima, advokati, vaspitačice u vrtićima, bolničari Hitne pomoći, a otprilike procenat smrtnosti kod zubara u đubretara je isti.
Za sada ne postoje zvanični podaci kakva je situacija u našoj zemlji, koje profesije su "najopsnije" kad je reč o riziku od zaraze i smrti usled korona virusa.