Statistike pokazuju da pored zdravstvenih radnika, osobe koje se bave ovim poslovima najčešće stradaju od posledica korona virusa...
Od korona virusa, prema poslednjim informacijama, preminulo je skoro 300.000 ljudi širom sveta, a preko četiri miliona je obolelo.
Pored starijih osoba i onih sa udruženim bolestima, gojaznima i dijebtičarina, u grupu najugoženijih, kod kojih infekcija neretko završava smrtnim ishodom, spadaju i osobe određenih profesija.
Naravno, na udaru su prvenstveno zdravstveni radnici, lekari, anesteziolozi i medicinske sestre koji su na samom "izvoru zaraze".
A prema istraživanju britanske Kancelarije za nacionalnu statistiku u najvećem riziku od smrtnog ishoda usled infekcije virusom kovid-19 su niskokvalifikovani radnici.
Najveća stopa smrtnosti u Britaniji zabeležena je među radnicima obezbeđenja, zaposlenima u proizvodnim pogonima fabrika, radnicima na građevini, taksistima, vozačima i kuvarima.
Interesantno, za razliku od Italije u kojoj je veliki broj zdravstvenih radnika oboleo i preminuo od korona virusa, u Velikoj Britaniji među medicinskim radnicima nije zabeležena veća stopa smrtnosti, ako se uporede sa drugim osobama iste starosti i pola.
U SAD je situacija nešto drugačija. Najveća stopa smrtnosti zabeležena je kod medicinskih sestara, ali i kasirki. Slede domari, medicinsko osoblje u domovima za stare, policajci, čistačice u hotelima, advokati, vaspitačice u vrtićima, bolničari Hitne pomoći, a otprilike procenat smrtnosti kod zubara u đubretara je isti.
Za sada ne postoje zvanični podaci kakva je situacija u našoj zemlji, koje profesije su "najopsnije" kad je reč o riziku od zaraze i smrti usled korona virusa.