Tri rođene sestre iz Kruševca zajedno su dale doprinos u borbi srpskog zdravstva sa korona virusa, i jedna od njih Jelika Slavković (26), radiološki tehničar iz kruševačke Opšte bolnice, u zajedničko ime poručuje da za zdravstvene radnike nema uzmicanja u ovakvim situacijama.
Od početka epidemije Slavković je radila sa kovid pacijentima, kao i njena sestra Magdalena Šćekić (36), instrumentarka premeštena na Infektivno odeljenje kruševačke Opšte bolnice, a u borbi protiv korona virusa volonterski im se priključila njihova najstarija sestra Katarina Nikolić (38), fizioterapet na dečijem odeljenju fizijatrije Opšte bolnice u Kruševcu.
Najmlađa od njih Jelika Slavković priča da je njena sestra Katarina Nikolić volontirala u kovid bolnici u Hali sportova gde su bili smešteni pacijenti koji su čekali drugi negativni test i oni sa lakšom kliničkom slikom.
"Nije bilo dovoljno ljudi. Katarina se javila da volonterski radi zbog mene i naše sestre Magdalene. Katarina je bila u kovid bolnici u Hali sprotova do njenog zatvaranja prošle nedelje", kaže Slavković.
Navela je da u početku za nju i njene sestre sve bilo traumatično, kao i za većinu stanovnika Srbije jer smo se svi, kaže, susreli sa nečim što je bilo nepoznato, da su imale podršku roditelja, oca penzionera (65) i majke (57) o koja je ona brinula što je, kaže, dodatno otežavalo celu situaciju jer žive zajedno.
"Nije im bilo prijatno, ali svakako su bili podrška",rekla je Slavković i navela da je rizik svela na minimum tako što se izlovala na drugom spratu porodičcne kuće i dodaje da nije bilo lako ostati na visini zadatka, a imati na umu odgovornost da ne ugrozite sebe i porodicu.
"Nismo bili svesni u nekim trenucima kroz šta sve prolazimo. Sada, kada su se stišale emocije vidi se kroz šta smo sve prošli", rekla je Slavković.
Kaže da je mobilni aparat sa radilogije, gde radi, bio premešten na infektologiju gde su sve vreme snimali pacijente koji su bili pozitivni ili sumnjivi na korona virus. Radilogija je, navodi, funkcionisala sve vreme kao sat.
"Ljudi su toliko bili voljni za saradnju, glavna sestra je posao organizovala besprekorno", priča Slavković.
Situacija je, kaže, bila složenija na infektologiji gde se najviše osećao manjak zdravstvenih radnika i gde je njena sestra Magdalena Šćekić premeštena zbog manjka medicinskih radnika.
"Medicinske sestre na infektologiji su radile sedam, osam sati u skafanderima, maskama, vizirima, gde ne smeš da jedeš, piješ i odeš do toaleta i noću su dežurale 12 sati. Njima je bilo najgore", ispričala je Slavković.
Od tri sestre samo je najstarija stalno zaposlena, dok dve sestre rade na određeno vreme i nadaju se da će dobiti stalan posao.