Dr Darija Kisić Tepavčević kaže da epidemija ide "željenim tokom". Sada se "traga" za zaraženima bez simptoma.
Epidemija korona virusa u Srbiji ide željenim tokom i primetan je silazni trend.
Sada smo u poslednje dve do tri nedelje epidemije, i većina slučajeva koji se otkriju su upravo oni za kojima se traga, tj. kontakti sa laboratorijski potvrđenim slučajevima i to su osobe koje uglavnom nemaju nikakve simptome i znakove infekcije, rekla je zamenica direktora Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" i članica kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević gostujući u jutarnjem programu RTS-a.
Ukazala je da u mnogim zemljama više i ne testiraju osobe koje nemaju simptome infekcije.
"Mi smo se odlučili za ovakav nadzor da ne bismo propustili nijedan potencijalni rezervoar zaraze, jer mislimo da je to bolji model kako bismo što pre suzbili ovaj virus u našoj populaciji", dodaje dr Kisić Tepavčević.
Borbu protiv ovog virusa moramo da shvatimo kao jedan globalni problem gde svi zajedno kao svet moramo da delujemo, dodala je ona.
Na pitanje da li virus slabi, Kisić Tepavčevićeva kaže da što se tiče virulence takvu vrstu ispitivanja nismo ni mi radili niti bilo gde u svetu, kao i da je kratak vremenski period da bi mogli da pouzdano kažu da li virus slabi. Ipak, kako kaže, indirektni pokazatelji ukazuju da oslabila aktivnost virusa u populaciji.
Ukazala je da je sada period godine kada nije sezona kapljičnih infekica i i infekcija sličnih gripu, kao i da je manja verovatnoća prenosa ovog virusa.
"Suština je da je sada itekako oslabila njegova aktivnost u populaciji", dodala je dr Kisić Tepavčević.
Naglasila je da procenat novootkrivenih slučajeva na dnevnom nivou ispod jedan odsto i da je to uz intezivno istraživanje svih mogućih kontakata.
"Da radimo testiranje samo osoba koje ispunjavaju makar neke od simptoma onda bi taj broj otkrivenih slučajeva sada već bio jednocifren, a imali bismo dosta tih osoba koje nemaju simptome, a koje mogu oko sebe da šire infekciju", objasnila je dr Kisić.
Istakla je da je se postepeno vraćamo životnim aktivnostima, kao i da moramo da naučimo da živimo sa virusom.
"Uvek postoji teoretska mogućnost da će on da nestane, ali su sada sve manje šanse za to ako se preseli ponovo sa južne hemisfere kod nas", dodola je dr Kisić.
Naglasila je da moramo da budemo svesni da je virus tu i da to nije jedini virus koji je oko nas.
Kada je reč o sportskim događajima, kaže da kada je u pitanju publika to nije tako brojčano određeno do 1.000 ljudi, već da to pre svega zavisi od prostora gde se na otvorenom odvijaju ti sportski dođađaji.
"Ono što jeste preporuka je da bude udaljenost minimum jedan metar između navijača. To bi praktično značilo da je jedno mesto slobodno između navijača", kaže Kisić Tepavčevićeva.
"Na otvorenom, pogotovu u ovom periodu godine, znatno je smanjen rizik od prenošenja ovog virusa i sada na svakome je lična procena da li to predstavlja rizik za njega da se zarazi", dodala je doktorka. Kada su u pitanju zatvoreni prostori još postoji maksimum dozvoljenih sto ljudi, ali ističe da je većina zemalja sada povećala taj broj.
"Tu zavisi od kvadrature prostora, jer ne može da bude uniforman broj bez obzira kolika je veličina te prostorije i tu će sigurno da se ide u popuštanje svih mera, jer opet napominjemo da sada znamo da je virus tu, moguće da će on da bude sa nama dugo i da moramo da naučimo da živimo sa njim i da naučimo da mislimo da je on tu", zaključila je dr Kisić Tepavčević.