Ni jedna mutacija do sada ne povećava sposobnost virusa da se širi, a neke od njih čak i škode virusu, pokazalo je novo istraživanje.
Ni jedna od mutacija korona virusa ne povećava mu sposobnost širenja među ljudima, pokazali su rezultati istraživanja sprovedenog na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
Naučnici su proučavali 31 soj korona virusa, od kojih svaki cirkuliše nezavisno u pojedinim gradovima ili državama, i ispostavilo se da ni kod jednog nije viši rizik od prenošenja sa osobe na osobu u poređenju sa ostalim.
Neke mutacija koje se često javljaju su sasvim neutralne, a neke su blago štetne po sam virus, utvrdili su naučnici.
Neke od najčešćih mutacija po svoj prilici izazvane su delovanjem imunog sistema obolele osobe, a ne pokušajem samog virusa da se adaptira tako da efikasnije zarazi "domaćina" (čoveka u ovom slučaju), zaključili su naučnici.
Kako se beleži sve veći broj mutacija, naučnici ubrzano pokušavaju da utvrde da li neka od njih virus može učiniti zaraznijim ili smrtonosnijim nego što već jeste, jer je "od ključne važnosti da se to utvrdi što je moguće ranije", rekao je dr Fransoa Balu, direktor Instituta za genetiku Univerzitetskog koledža u Londonu.
"Istraživali smo da li nove, mutirane varijante virusa imaju višu stopu prenošenja, i ispostavilo se da ni jedna od mutacija koje smo proučavali ne ide u korist virusu", kaže dr Balu.
Virusi iz porodice koronavirusa, uključujući i ovaj novi, mutiraju na tri načina.
Do mutacija može da dođe greškom tokom replikacije virusa, zatim interakcijom sa drugim virusom koji je inficirao istu ćeliju i na kraju, uticajem imunog sistema zaražene osobe.
Do sada, zahvaljujući globalnim istraživanjima, identifikovano je gotovo 7.000 mutacija virusa SARS-Cov-2, piše "Dejli mejl".
Od tog broja, gotovo 300 mutacija dokazano ima sposobnost da se ponavljano pojavljuje, nezavisno, u različitim gradovima i državama.
Tokom ovog istraživanja, naučnici su poručavali genome virusa kod više od 15.000 pacijenata obolelih od kovida-19, u 75 zemalja.
Fokusirali su se na 31 mutaciju, koje su se samostalno pojavile najmanje 10 puta, i ispostavilo se da ni jedna od proučavanih varijacija nije išla "u korist" virusu, već su bile ili neutralne, ili su ga činile slabijim.
"Očekuje se da će virus nastaviti da mutira, i razvija se u različitim linijama, kako bude nastavio da se širi kroz populaciju", kaže dr Lusi van Dorp, koja je radila na ovom istraživanju.
"Ali to ne znači da će postati opasniji niti da će se lakše prenositi."