Prvi rezultati analiza rađenih u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" nisu ohrabrujući. Zanemarljiv broj testiranih ima antitela na korona virus.
Testiranje na antitela koje se od 15. maja sprovodi u Institutu za javno zdravlje pokazalo je da smo daleko od kolektivnog imuniteta. Broj osoba koje imaju antitela je zanemarljiv, i realna je opasnost da ćemo drugi talas dočekati bez kolektivnog imuniteta, bez vakcine, ali i bez specifičnog leka protiv kovida-19, pišu "Novosti".
"Imunohromatografskim testovima kod 21 osobe, od ukupno testiranih, detektovana su antitela IgG klase, koja su pokazatelj preležane bolesti", kaže za "Novosti" docent dr Verica Jovanović, v.d. direktora ovog Instituta.
Među prvih 57 osoba testiranih u Nišu, samo pet je imalo antitela, a u Subotici od 18 - samo jedna osoba. Još nema zbirnog podatka koliko je seroloških testova dosad urađeno u svim institutima, zavodima za javno zdravlje i domovima zdravlja od 1. juna, kada je počelo testiranje na lični zahtev, pa je i za zaključke - rano.
"Na osnovu ovih podataka se ne može govoriti o prokuženosti virusom korona u opštoj populaciji, jer je za takvu procenu potrebno uraditi studiju na većem uzorku, koja uključuje testiranje osoba koje su preležale kovid 19, kao i osoba koje nisu imale simptome i pretpostavlja se da nisu preležale ovo oboljenje", kaže dr Verica Jovanović.
U Srbiji je u toku studija koja će testiranjem 7.000 porodica, sa oko 17.000 članova, dati pouzdaniju sliku.
U okviru ovog projekta testiranje je dobrovoljno i besplatno, dok serološko testiranje na lični zahtev košta 1.200 dinara.
Postoje dve vrste antitela - IgM koja ukazuju na postojanje akutne infekcije, i IgG - pokazatelj preležane bolesti.
Doktorka Jovanović kaže da je test na antitela najbolje raditi između 7. i 14. dana od kontakta sa kovid-pozitivnom osobom.
Za kolektivni imunitet potrebno je da najmanje 60 odsto populacije ima antitela, ali tek 70 do 80 odsto zapravo obezbeđuje visok kolektivni nivo zaštite.
Ali, izgleda da je uzdanje u kolektivni imunitet precenjeno. Jer, i u Švedskoj, koja se u epidemiji, bar na početku, odlučila za model "imuniteta krda", a ne za suzbijanje virusa merama, prema prvim podacima, samo sedam odsto stanovništva ima antitela na koronu.