Evropski narodi su listom za obaveznu vakcinaciju, uključujući građane Srbije, pokazuju rezultati istraživanja koje je sprovela Štada grupa u okviru koje posluje Hemofarm.
Vakcine i vakcinacija. Jedna od tema koja je bila aktuelna tokom glavnog talasa epidemije korona virusa, a oko koje su se izjasnili mnogi, uključujući poznate ličnosti, pre svih najbolji teniser sveta Novak Đoković.
Đoković se osvrnuo na priču o vakcini protiv korona virusa, iako takva vakcina još nije pronađena, ali je bilo raznih teorija, uključujući onu koju je lansirao milijarder Bil Gejts da će u budućnosti svi moraju da budu vakcinisani ili u suprotnom neće moći da putuju.
Ali, nije reč samo o toj, za sada virtuelnoj vakcini. I pre epidemije korona virusa, bilo je onih koji su za i koji su protiv obavezne vakcinacije (takozvani "aktivakseri"), koji su izrazili sumnju u to da određene vakcine mogu da izazovu zdravstvene probleme, pogotovo kod dece.
Kompanija "Štada", u okviru koje posluje i Hemofarm, objavila je rezultate drugog međunarodnog istraživanja koje je sprovedeno u 12 zemalja (među kojima je i Srbija) na više od 24.000 ispitanika, a u kojem je jedna od tema bila i obavezna vakcinacija.
Istraživanje je pokazalo da ukupno 82 odsto Evropljana podržava ovu ideju i da u svim zemljama broj pristalica očigledno nadmašuje skeptike. Uprkos značajnoj spremnosti, postoji i neznanje u vezi sa temom: samo jedan od pet Evropljana zna da se može vakcinisati protiv rubeola, hepatitisa A/B, varičela i HPV.
Ljudi u Španiji posebno su otvoreni za obavezne vakcinacije (94 odsto). Manje entuzijasta ima u Austriji (72 odsto) i Švajcarskoj (70 odsto). Uprkos značajnoj spremnosti, postoji i neznanje u vezi sa temom: samo jedan od pet Evropljana zna da se može vakcinisati protiv rubeola, hepatitisa A/B, varičela i HPV.
Kada je reč o stavu građana Srbije o vakcinaciji, 78 odsto Srba podržava obaveznu vakcinaciju, malo manje od opšteg proseka od 82 odsto u svih 12 evropskih zemalja, što Srbiju stavlja na deveto mesto u smislu pozitivnosti u odgovoru na ovo pitanje, ispred Rusije, Austrije i Švajcarske.
Srbi su ispod proseka i u pogledu znanja protiv kojih bolesti se mogu vakcinisati. Međutim, građani Srbije su bili među nacijama za koje je najmanje verovatno da pogrešno veruju da postoji vakcina protiv AIDS - samo četiri odsto je to mislilo nasuprot proseku od šest odsto u anketi.Š
U istraživanju su ljudi u Evropi pitani i šta misle o lečenju putem video kamere, genetskoj terapiji, konvencionalnoj medicini, seksu i kakav je njihov odnos imaju prema smrti. Zbog aktuelne pandemije COVID-19, Štada je sprovela i dodatno istraživanja - specijal o koroni, u šest zemalja među kojima je, takođe, Srbija.
Vakcina protiv korone - razlog za brigu
U istraživanju posvećenom korona virusu koji je Štada naknadno sprovela u odnosu na opšti deo ispitivanja, 42 procenata ispitanika izrazilo je zabrinutost zbog nedostatka vakcine protiv ovog virusa.
Polovina ispitanika (50%) strahuje da će se njihovi najmiliji zaraziti virusom i umreti. Ovde definitivno dolazi do izraza razlika među polovima: 54 procenta žena je zabrinuto za svoju porodicu i prijatelje u poređenju sa samo 45 procenata muškaraca. Osim toga, 40 odsto se boji gubitka posla, a 36 odsto očekuje izbijanje finansijske krize zbog korona virusa.
Strah od nezaposlenosti posebno je izražen u Italiji (48 odsto) i Rusiji (53 odsto). Kad je reč o Srbima, oni su pokazali određenu neustrašivost, kako su autori istraživanja to nazvali: jedan od šest ispitanika je rekao da uopšte ne brine zbog pandemije, a u poređenju sa Italijom i Rusijom, u Srbiji je samo 27 odsto ispitanika odgovorilo da brine zbog ekonomskih posledica i gubitka posla.
Zadovoljstvo medicinskom negom tokom pandemije
Istraživanje o korona virusu ilustruje i sledeće: 61 odsto ispitanika ocenjuju medicinsku negu tokom korona krize kao pozitivnu ili vrlo pozitivnu. Nasuprot tome, 15 odsto je kritikovalo uslove u svojoj zemlji, ostatak je ostao neutralan. Najviše stope odobravanja postignute su u Španiji (75 procenata) i Velikoj Britaniji (74 procenta) - dve zemlje koje su se suočile sa posebno visokim stopama smrtnosti. Osim toga, 44 odsto anketiranih izjavilo je da su stekli novo poštovanje za rad medicinskog osoblja, a svaki četvrti sada bolje razume koliko su važni dobri lekovi.
Povećana otvorenost za digitalnu medicinu
Istraživanje nagoveštava veću otvorenost prema digitalnoj medicini širom Evrope. Spremnost za uspostavljanje dijagnoze putem daljinskog lečenja veb kamerom primetno je porasla u odnosu na 2019: dok je prošle godine 54 odsto ispitanika bilo spremno da se leči na daljinu, sada je za to otvoreno 70 odsto ispitanika. Belgijanci i Nemci ostaju prilično skeptični jer je "tek" 58, odnosno 62 odsto spremno za telemedicinu. Na drugoj strani, Srbi su bili među najpozitivnijim od svih nacija kada je reč o konsultacija sa lekarom preko veb kamere ili interneta a tiče se neke manje ili sekundarnu bolesti - čak 75 odsto ispitanika je moglo da zamisli da koristi tu opciju, u odnosu na prosek ankete od 70 odsto, što Srbiju stavlja na četvrto mesto po spremnosti na onlajn konsultacije, posle Španije, Finske i Italije.
Genetika predstavlja "crvenu zastavicu"
Koliko su Evropljani otvoreni prema drugim inovacijama u oblasti medicine? Gledajući unapred, polovina ispitanika mogla je zamisliti da im se modifikuju geni - pod uslovom da gen test predviđa izbijanje ozbiljne bolesti za nekoliko godina. Preostala polovina ispitanika oseća nelagodu zbog ove ideje: 16 odsto bi radije da se ozbiljno razboli nego da im se modifikuju geni. Generalno, oblast "genetike" mnogi i dalje potcenjuju. Na primer, samo 55 procenata zna da genetska predispozicija može da ide u prilog nastanku kardiovaskularnih bolesti. Još je manje ispitanika svesno da se to odnosi na bolesti poput Parkinsonove (38 procenata) ili osteoporoze (22 procenta).
Znanja građana u Srbiji o predispoziciji i genetskim vezama za bolesti kreću se oko evropskog proseka, osim što imaju iznadprosečnu svest (njih 73 odsto u odnosu na prosek od 55 odsto) o genetskim vezama sa kardiovaskularnim bolestima. Međutim, kada im je ponuđena mogućnost da promene svoje gene da bi izbegli ozbiljne bolesti nakon genskog testa, 45 odsto Srba je reklo da bi to učinili, a prosek na evropskom nivou bio je 51 odsto.