Eklampsija je ozbiljna komplikacija preeklampsije. To je retko, ali veoma ozbiljno stanje kod kojeg povišen krvni pritisak u trudnoći izaziva napade.
Napadi su periodi poremećene aktivnosti mozga koji se mogu manifestovati kao odsutnost, smanjena pažnja ili konvulzije, snažni, nevoljni pokreti tela.
Eklampsija pogađa jednu od 200 žena kod kojih se javila preeklampsija u trudnoći, a njeno ispoljavanje nije uslovljeno ranijim napadima.
Koji su simptomi eklampsije?
Pošto preeklampsija može da dovede do eklampsije, ponekad se javljaju simptomi oba stanja. Ali, neki od njih mogu biti i posledica drugih zdravstvenih problema, recimo poremećene funkcije bubrega ili dijabetesa.
Zbog toga je važno da vaš lekar bude upućen u istoriju bolesti, da bi ukoliko se simptomi jave mogao da isključi druge uzroke.
Česti simptomi preeklampsije su povišen krvni pritisak, oticanje lica i šaka, glavobolje, pojačano dobijanje na težini, intenzivna mučnina i povraćanje, problemi sa vidom (uključujući i epizode gubitka vida ili zamućenog vida), tegobe sa uriniranjem, bolovi u stomaku, naročito u gornjem desnom kvadrantu.
Pacijentkinje kod kojih se javila eklampsija mogu imati iste ove simptime, ali se eklampsija može javiti i bez ranijih simptoma. Česti simptomi eklampsije su napadi, gubitak svesti, snažni nevoljni pokreti tela.
Šta izaziva eklampsiju?
Eklampsija često prati preeklampsiju, koju karakteriše povišen krvni pritisak koji se pojavljuje u trudnoći, i ređe posle porođaja. U nalazima, često se registuje povišen nivo proteina u urinu. Ako se preeklampsija pogorša, i utiče na mozak, izazivajući napade, to znači da se razvila eklampsija.
Povišen krvni pritisak - iznad 140/90
Preeklampsija se javlja kad krvni pritisak (sila kojom krv pritiska zidove arterija) skoči toliko da oštećuje krvne sudove, što može da dovede do otežanog protoka krvi. Ponekad se javlja oticanje krvnnih sudova u mozgu, a u slučajevima u kojima otežana cirkulacija utiče na funkcionisanje mozga mogu se javiti gore opisani napadi.
Proteinurija
Preeklampsija često utiče na funkcije bubrega. Proteini u urinu (proteinurija) su čest znak ovog stanja. Zato je važno da prilikom svake posete lekaru tokom trudnoće radite i analizu urina, naročito na prisustvo proteina. Bubrezi filtriraju krv, da bi se ono što treba izbacilo iz organizma kroz urim, ali nutrijenti uključujući i proteine trebalo bi da ostaju u krvi. Ako je funkcija bubrega poremećena, proteini dospevaju u urin.
Ko je pod povišenim rizikom od eklampsije?
Ako ste imali ili imate preeklampsiju, pod povišenim ste rizikom od eklampsije. Drugi faktori rizika uključuju: gestacionu ili hroničnu hipertenziju, godine (češće se javlja kod trudnica mlađih od 20 i starijih od 35 godina), blizanačku ili višeplodnu trudnoću, veći je rizik od pojave eklampsije u prvoj trudnoći, kao i kod trudnica koje imaju dijabetes ili drugo stanje koje može uticati na krvne sudove, kao i bolesti bubrega.
Da li utiče na bebu?
Preeklampsija i eklampsija utiču na placentu, organ koji bebu snabdeva kiseonikom i hranljivim materijama preko majčine krvi. Kad povišen krvni pritisak poremeti protok krvi, može se desiti da placenta ne funkcioniše kako treba. Iz tog razloga, jedna od posledica je i smanjena težina bebe na rođenju, kao i drugi zdravstveni problemi. Problemi sa posteljicom često zahtevaju prevremeni porođaj, da bi se zaštitilo zdravlje bebe. U retkim slučajevima, ovo stanje može izazvati i smrt bebe pre rođenja.
Kako se postavlja dijagnoza?
Ako ste već imali preeklampsiju ili imate istoriju ovog stanja u porodici, lekar će uraditi testove da bi se utvrdilo da li se preeklampsija javlja, ili se stanje pogoršava. Ako nemate postavljenu dijagnozu preeklampsije, a imate neke od simptoma, najverovatnije će vam biti rađena određena ispitivanja,
Analize krvi
Proverava se kompletna krvna slika sa faktorima koalgulacije, kao i funkcije jetre i bubrega, pre svega merenjem nivoa kreatinina u krvi. Kad bubrezi ne funkcionišu kako treba, nivo kreatinina u krvi raste, i to može biti simptom preeklampsije u nekim slučajevima.
Analize urina
Kada se sumnja na preeklampsiju i eklampsiju, proverava se nivo proteina u urinu.
Kako se leči?
U zavisnosti od težine stanja trudnice i zrelosti bebe, može se preporučiti planirani prevremeni porođaj. Ako je u pitanju blaža klinička slika preeklampsije, trudnica se prati i dobija lekove da bi se sprečila eklampsija. Lekovi i praćenje pomažu da se krvni pritisak drži pod kontrolom, dok termina za porođaj.
Ako je preeklampsija ili eklampsija ozbiljna, obično se planira prevremeni porođaj, ali to zavisi od različitih faktora, od toga koliko je trudnoća odmakla i od zdravstvenog stanja majke, i lekar će na osnovu pregleda i analiza doneti najbolju odluku. U takvim slučajevima, trudnica se obično upućuje u bolnicu, da bi njeno stanje moglo neprekidno da se prati.
Lekovi
Terapija se propisuje na osnovu konkretnog stanja, pod strogim nadzorom ginekologa akušera i interniste. Medikametozna terapija često uključuje lekove protiv konvulzija, lekove za snižavanje krvnog pritiska, a ponekad i steroidne lekove koji ubrzavaju sazrevanje pluća nerođene bebe, za slučaj da porođaj mora da se obavi prevremeno.
Kakve su prognoze?
Simptomi obično nestaju u danima ili prvim nedeljama posle porođaja. Ali, u sledećoj trudnoći ste pod povišenim rizikom od ponovnog javljanja ovog stanja. Jako je važno da nakon porođaja nastavite da kontrolišete krvni pritisak i odlazite na kontrole, da bi lekari bili sigurni da se ovo stanje povlači.
Ako se komplikacije pojave tokom trudnoće, ponekad se može javiti abrupcija placente (odljubljivanje posteljice), što je stanje koje zahteva hitnu intervenciju, jer se tada posteljica odvoji od zida materice. U takvim slučajevima radi se hitan carski rez, da bi beba bila spasena. Ipak, ovo je stanje visokog rizika, i beba može biti teško bolesna ili preminuti uprkos naporima lekara.
Komplikacije mogu biti jako ozbiljne i kod majke, sa mogućim smrtnim ishodom.
Ipak, pravovremena reakcija lekara, i odgovarajuća nega trudnica kod kojih se javi preeklampsija smanjuju rizik od pojave eklampsije. Idite na preglede koji su preporučeni u trudnoći, i redovno proveravajte krvni pritisak, radite analize krvi i urina. Ukoliko imate bilo kakav simptom, o tome razgovarajte sa svojim lekarom.