Korona virus je ne samo paralisao svet, nego je počeo da menja čovečanstvo, naše navike, ustavljeno ponašanje. Čuli ste već od mnogih sada već čuvene rečenice: "Moramo da naučimo da živimo sa ovim virusom", "moramo da se naviknemo na NOVU NORMALNOST".
Kako ostati stabilan u ovim suludim vremenima (a građani Srbije su prethodnih godina i decenija preživeli sve i svašta)?
Psiholog Snežana Milutinović kaže da obazrivo ponašanje postaje nova kultura našeg ponašanja, kao i da je najvažnije dobro selektovati informacije koje zapljuskuju sa svih strana i procenjivati šta je važno i pre svega šta može da bude tačno.
"Nije lako adaptirati se u ovim vremenima, dešavali su nam se mnogi izazovi. Od organizacije života, svakodnevnih nabavki, onlajn nastave, pune izolacije starijih, radom u izmenjenim okolnostima... Taman kad smo se opustili i počeli da vraćamo stare navike, dogodio se novi udar i sada imamo intenzivan napor da se prilagodimo. Obazrivo ponašanje postaje nova kultura našeg života, imamo novu kulturu ponašanja. Do sada ste, kad biste izlazili iz kuće, razmišljali o tome da li ste poneli ključeve, novčanik, a sada da li sam poneo masku, dezinfikaciono sredstvo. To je novi obrazac ponašanja koji nije lako usvojiti", rekla je ona gostujući na RTS.
Dodatni problem je što su građani zbunjeni gomilom informacija, kao i ne baš jedinstvenim porukama koje dobijaju od odgovornih i nadležnih.
"Pitanje poverenja je uzdrmano jer nemamo dovoljno podataka ili dosledno plasiranih podataka, često smo uskraćeni za informacije, ne zna se mnogo toga. Imamo i oprečne podatke. To se u psihologiji naziva kongitivna nejasnosća, dakle, nemam dobro razumevanje situacije i barata se oprečnim činjenicama. Ljudi su izloženi mnogim infoimacijama, nki mogu, drugi ne mogu da naprave selekcije", kaže psiholog.
Ona ocenjuje da su mlađe kategorije najviše izložene konfuziji, jer nemaju ni životno iskustvo, ni zrelosti da procene koliki je značaj informacije koja je plasirana.
To je, nastavlja, i dodatni zahtev koji se postavlja pred roditelje, jer moraju da vode računa o tome šta je deci dostupno i da ih stalno pitaju: "Šta si čuo i kako to razumeš".
Roditeljima, svakako, nije lako. Morali su da organizuju život tako da ni njihov posao ne trpi, ali ni deca i njihovo obrazovanje. Ceo život im se značajno usložnjava.
"Nama su kapaciteti prilično napeti već sada. U većini situacija kada se zna do kada nešto traje, ljudi su spremni da istrpe mnoge nedaće, kada znaju dokle će da traje. U ovoj situaciji smo ispucali dosta rezervi i snage. Situacija u kojoj ne možete da planirate i da ne znate gde je rok to stvara dodatnu tenziju", kaže Snežana Milutinović iz Društva psihologa Srbije.
Kako vreme odmiče, svi smo na ivici "pucanja", reaguje se i na najmanju sitnicu, a preporuka psihologa je da probamo da te površne, impulsivne reakcije razlikujemo od prioriteta.
Njeni saveti su: vodite računa o iinformacijama koje dobijate, koliko su proverene i tačne, uzmite ono što deluje najistinitije i na osnovu toga donosite odluke o svom ponašanju. Preuzmite odgovornost za sopstveno zdravlje, jer kad smo odgovorni za svoje zdravlje mi vodimo računa i o drugima.
"Dajte da probamo da pokažemo malo više tolerancije i strpljenja u odnosu na one koji možda ne razumeju ozbiljnost situacije", rekla je Snežana Milutinović.