"Kod težih formi gde se razvija tzv. citokinska oluja i dolazi do jakog imunog odgovora na plućima", kaže dr Nebojša Lađević.
Prema poslednjim informacijama, u Srbiji je preminulo 11 osoba, zaraženo je još 396 ljudi, a 187 je na respiratorima. Kako upozoravaju srpski lekari, zdravstveni sistem je "prenapregnut" i apeluju na sve da se pridržavaju mera, kako bi se sprečio najgori scenario.
Direktor Centra za anestezologiju Kliničkog centra Srbije, dr Nebojša Lađević, govorio je o trenutnoj epidemiološkoj situaciji u Srbiji i istakao da se starosna struktura novoobolelih promenila.
"Sve više mladih i sve više dece je zaraženo", kaže dr Lađević, ističući da se "stariji i dalje paze a mladi su izloženiji u ovom talasu".
Objasnio je i kako izgleda lečenje pacijenata obolelih od kovid-19 sa težom kliničkom slikom, onih kojima je neophodan respirator.
“Teška klinička slika podrazumeva da se njegovo stanje toliko pogoršalo da on ne može više normalno da diše uz pomoć svojih pluća i obezbedi dovoljnu količinu kiseonika u organizmu. Tada stanje postaje kritično i neophodno je primeniti neki vid mehaničke ventilacije – povećan protok kiseonika, 'high flow', neinvazivnu ventilaciju ili intubaciju i sam respirator, odnosno kako mi to stručno kažemo ventilator. Kritično je jer pacijent nema jedan organ iz kog može da ostvari dovoljnu količinu kiseonika i moramo da pomognemo u sekundi”, rekao je za TV Prva i dodao da je svaki trenutak presudan. Dešava se da nekada sekunde odlučuju da li će pacijent preživeti.
Kako naši stručnjaci često ističu, oboleli od kovid-19 kojima je potreban respirator su u grupu najkritičnijih. Šta je to potrebno da se desi, kakvo poboljšanje da bi se pacijent skinuo sa "aparata"?
“Što se tiče ove bolesti, mi moramo da dovedemo pre svega do ozdravljenja pluća u tolikoj meri da ona mogu samostalno da preuzmu funkciju i bez pomoći aparata ostvaruju dovoljnu količinu kiseonika u krvi. To znači da se nakon skidanja sa respiratora pacijent tokom ne zamara, da je frekvenca srca normalna, da ne oseća gušenje, jednostavno da ga dovedemo do izlečenja kada pluća da mogu da preuzmu samostalnu funkciju. Tada postepeno odvajamo pacijenta od mehaničke ventilacije i konačno skidamo kada zadovolji perifernu saturaciju kiseonika na sobnom vazduhu koja ima 21 odsto”, kaže lekar, a kada će se to desiti, on kaže:
"Zavisi od težine bolesti. Kod nekoga uspemo za sedam dana da rešimo taj problem, posebno ako je pacijent došao na vreme. Kod težih formi gde se razvija tzv. citokinska oluja i dolazi do jakog imunog odgovora na plućima, imamo pacijente koji su po 30 dana na respiratoru, pa se uspešno oporave."
Svuda u svetu se govori o posledicama koje priključenje na respiratore ostavlja na pluća pacijenta.
"To je individualno, ali to ne zavisi od respiratora već od osnovne bolesti. Ova bolest može proći na taj način da ne ostavi posledice na plućima, ali viđamo posledice kao što su fibroze, tako da postoje neke trajne posledice u smanjenju kapaciteta pluća i njihovog rada", zaključio je za TV Prva dr Lađević.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.