KOVID PACIJENT (28): "Ležao sam na patosu, u bolovima, BOREĆI SE ZA DAH"

U ispovesti za MONDO 28-godišnji kovid pacijent Stefan govorio je o svojoj "lavovskoj borbi" sa korona virusom, o bolovima, bici za svaki dah, ali i zdravstvenim radnicima, njegovim herojima...

Privatna arhiva/Stefan Radović

Prema poslednjim informacijama, u Srbiji je u poslednja 24 sata od korona virusa preminulo još deset ljudi, dok je potvrđeno još 359 novih slučajeva infekcije. Na respiratorima je 190 osoba.

Za razliku od početka pedemija, kada su bili ugroženiji i češće oboljevale osobe srednje i starije dobi, danas su  u većem broju "na udaru korone" mladi, pa i deca. Jedan od njih je i 28- godišnji Stefan koji je našoj redakciji poslao pismo, detaljno opisavši svoju 19-dnevnu borbu sa opakom bolešču.

"Imam 28 godina i nakon 19 dana 'lavovske borbe' i dva pozitivna testa, pobedio sam korona virus", počinje svoju ispovest za MONDO Stefan Radović, aktivista za Ljudska prava.

"Moje tegobe počele su u vidu povišene telesne temperature koja se kretala od 37.2 do 37.8, malaksalost, gubitak apetita, gubitak čula mirisa, ukusa, nesnosne mučnine, dijareja, kašalj i otežano disanje. U kovid ambulanti u Dom zdravlja Kuršumlija javio sam se 27. juna i odmah sam pregledan i odrađena mi je sva neophodna dijagnostika. Pošto imam probleme sa alergijama i slabijim imunitetom, mislio sam da je reč o tome, međutim, već od 28. juna moje stanje počinje da se pogoršava", kaže Stefan.

Kako je vreme odmicalo, tako su se simptomi pogoršavali. 

"Bio sam vezan za krevet, u smislu da sam samo spavao, uopšte nisam ustajao, nalazio sam se u polukomatoznom stanju, ništa nisam jeo, pio, imao sam temperaturu i nesnosne mučnine i preznojavanje. Sva hrana mi se gadila i ništa nisam mogao da jedem", nastavlja svoju ispovest i dodaje:

"Borite se svake sekunde za vazduh kao da se penjete na vrh Himalaja", opisuje kako se osećao.

"Bolovi u grudima i peckanje uz sve navedene simptome postajali su sve jači. Od nesnosnih bolova u stomaku, uz mučnine i nagon na povraćanje i preznojavanje, tokom noći ležao sam na patosu sobe. Ekipa Hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Kuršumlija došla je da mi da injekciju diklofena, međutim, ništa nije moglo da ublaži nesnosne mučnine."

U to vreme Stefan još uvek nije slutio da je pozitivan na korona virus. 

"U ponedeljak 29. juna u kovid ambulanti Doma zdravlja u Kuršumliji uzet mi je PCR test, i iako sam bio u lošem stanju toliko da nisam mogao da stojim na nogama, nisam ni slutio da će mi test biti pozitivan. 1. jula popodne javljeno mi je da je test pozitivan. Za mene, kao mladu osobu, to je u prvom momentu bio veliki šok, neverica. Moj život se od tog momenta menja za 360 stepeni. Od tog trenutka svake sekunde kreće borba za život. Lavovska borba sa nečim što je nepoznato."

Svestan sa čime se suočava, odlučio je da se naoruža pozitivnim mislima, a pomoć je stigla i od pravih prijatelja.

"Naterao sam se da mislim pozitivno. Panika nema smisla. U tome su mi, kao i kasnije tokom lečenja, pomogli pravi i iskreni prijatelji, jer u ovakvim situacijama vidite ko vam je pravi prijatelj i oni vam budu od velikog značaja."

Uprkos pozitivnom stavu, njegovo stanje se iskomplikovalo.

"Već 2. jula nakon ponovnog, trećeg po redu pregleda u kovid ambulanti u Dom zdravlja u Kuršumliji, nakon urađene laboratorije usled pogoršanja stanja, hitno sam prebačen i hospitalizovan u Opštu bolnicu 'Dr Aleksa Savić' u Prokuplju, koja je kovid centar za Toplički okrug. Tu sam na lečenju proveo sedam dana. Sedam dugih dana i noći lavovske borbe za svaki dah, od bolova sam se previjao na podu bolničke sobe, tražeći pozu u kojoj će mi makar malo biti lakše. Ali, nijednog trenutka, kao ni pre toga u životu, nisam pomišljao da odustanem, već samo da pobedim!"

Na kovid odeljenju bilo je više mlađih nego starijih osoba.

"Prvih nekoliko dana u bolnici bio sam u lošem stanju. Samo sam spavao, a mučnine su bile nesnosne, borba za dah svake sekunde, podmukli bol u gudima u vidu peckanja, kašljuckanje, dijareja, uz izgubljeno čulo mirisa i ukusa. Na odeljenju je bilo više mlađih nego starijih osoba."

Noći su bile najteže

"Tokom noći, koje su bile dodatno teže, čulo bi se kako se osobe prikačene na kisonik bore za život, za vazduh, dok sestre i tehničari usred noći, pod punom opremom, iako iscrpljeni neumorno trče bolničkim hodnikom i vuku teške boce sa kisonikom do pacijenata. Posebno me je dirnulo to što su dve sobe na odeljenju bile ostavljene za medicinske radnike koji pružaju svoj maksimum u ovoj borbi, koji se maksimalno trude i zalažu oko svakog pacijenta. Od silne opreme koju nose, mogao sam da im vidim samo oči, brižne oči, i da im čujem glas. Oni su mi ulivali nadu", priča Stefan.

 Brižna servirka je ostavila poseban utisak na njega.

"Pored hrabrih lekara i medicinskih radnika, na mene je utisak ostavila i servirka u bolnici koja bi mi uvek udelila više hrane jer sam godište njene dece, uz rečenicu: 'Moraš jesti da se oporaviš'. Znate, oni su svi jedan veliki tim, koji spasava naše živote, tim koji radi po 12 sati. Tim koji kod kuće čeka njihova porodica, deca, koji rizikuju svoje živote zared pacijenata, oni su HEROJI.Nažalost, toga nije svestan onaj ko na svojoj koži nije osetio i nije video kako im kaplje znoj dok stoje pored mog kreveta i priključuju mi infuziju. A isto se dešavalo i sa lekarima u kovid ambulanti u Kuršumliji, kao i tokom vizite u prokupačkoj bolnici - dok pregledaju, curi im znoj iz opreme. HEROJI NAŠI."

Kako Stefan kaže, testova je dovoljno, ali ne i odgovornosti.

"Lekari i medicinsko osoblje rade danonoćno uz punu opremu, a testova ima dovoljno. Međutim, odgovornosti ljudi NE i to mi je žao, jer je ovo najgore iskustvo u mom životu i ne bih to poželeo nikome. Zato apelujem na poštovanje propisanih mera struke i nadležnih organa kako ne biste završili u bolnici i borili se za vazduh i život kao što sam ja", ističe ovaj 28-godišnjak.

Stefan je posle 19 dana konačno pobedio koronu. Ali, njegove muke još nisu gotove, oporavak nije lak...

"Nakon 19 dana lavovske borbe sada sam negativan, korona je pobeđena, ali borba se nastavlja jer sada nakon najmanjeg napora u kući osetim zamor i gubitak daha, a često i peckanje u grudima. Lekari su mi rekli da je za oporavak organizma potrebno najmanje mesec dana. Želeo bih ovim putem da se zahvalim svim divnim lekarima, medicinskim radnicima, ali i mojim pravim prijateljima koji su uz mene, sami će se pronaći", završava svoju ispovest Stefan i dodaje da i nakon svega nije siguran kako se zarazio: 

"U mom slučaju rukovanja, grljenja i ljubljenja nije bilo, pa je najverovatnije reč o udahu."

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.