Nakon što su zaštitne maske postale obavezne u zatvorenom prostoru sa više ljudi, pokazalo se da najveći broj ljudi poštuje ovu meru. Istovremeno, u medijima su se pojavile inoformacije o brojnim štetnim efektima po zdravlje koje izaziva maska, poput akutne respiratorne infekcije, infarkta, smanjenog pritiska u arterijama, anemije, povećanog uglljendioksida u krvi, skoka krvnog pritiska, a i onih "kozmetičkog" tipa kao što su bubuljice, osipi...…
Stručnjaci među kojima su epidemiolozi, hirurzi, pulmolozi i otorinolaringolozi odgovorili su ima li istine u tome da maske mogu da budu štetne po zdravlje, u kojoj meri i u kojim situacijama.
Da se većina negativnih efekta svodi na neku vrstu nelagodnosti, kaže za Objektiv dr Svetlana Valjarević, ORL Kliničko – bolničkog centra Zemun.
"Kada se maske jako dugo i neprekidno nose, može da se pojavi osećaj stezanja i crvenila kože. Ali, dugotrajnog lošeg efekta nema. Vazduh kroz masku jeste zagrejaniji, ali sigurno se ne možete ugušiti. Čak i većini dece maske u igri ne smetaju i ne žale se, ali menatalno je uvek teže kada neko zna da nešto mora da nosi. Azijatima je to 'kao dobar dan', zbog toga što su pre pandemije navikli da nose masku. Kod nas je sada najvažnije da ovu preporuku poštuju osobe koje idu na hemioterapije koje obaraju imuni sistem, jer je njima organizam najosetljiviiji, kao i teškim hroničnim bolesnicima”, kaže dr Valjarević.
Prema njenim rečima, nošenje skafandera je već drastično neprirodnije, jer dolazi do pregrevanja celog tela, što može da podigne telesnu temperaturu.
"Svakako, nikakvih elemenata gušenja niti bilo čega sličnog nema. Kao neko ko je proveo dosta vremena u ovom odelu u kovid bolnici, mogu da kažem da je veći problem od nošenja maske, vizira i skafandera zapravo nemogućnost uzimanja tečnosti po šest sati. Dok nose opremu, lekari ne jedu, ne odlaze u toalet, non stop su u pokretu. Čest je slučaj da zbog toga dođe do pada pritiska i šećera. Samim tim što se nalazite u prostoru gde je skafader potreban, znači da ste izloženi nekom riziku i to je izvor konstantnog stresa. Zbog svega toga, čak i da postoje kontraefekti ovog odela kao što su visok krvni pritisak, teško je znati da li je to zbog skafandera ili zbog izloženosti stresu", objašnjava doktorka iz KBC “Zemun”.
Epidemiolog dr Radmilo Petrović kaže da maska svakako nije nešto što treba nositi tokom celog dana neprekidno. Sigurno da je lakše i komfornije disati bez toga, ali kada smo u okruženi ljudima, za sada nemamo drugu mogućnost zaštite.
“Zaštitne maske mogu da smanje i otežaju udah i izdah, kao i da povećaju količinu ugljendioksida u plućima. Zbog toga je preporuka da se nose najduže dva do tri sata.Posle toga treba napraviti pauzu, izaći napolje i disati na otvorenom. Ko mora da je nosi duže, obavezno treba da je promeni", kaže dr Petrović.
Zaštitne maske hiruzi nose svakoga dana tokom operacija koje traju više sati, potvrđuje dr Ivan Stojanović, hirurg Insituta “Dedinje”.
“Nama je zapravo najvažnije da se naočare ne magle tokom operacije, jer moramo precizno da vidimo. Prave hirurške maske se vezuju i ne magle naočare, dok kod onih koje se kupuju u apotekama ponekad može da bude jači lastiš, koji smeta ušima. Jedini od neželjenih efekata po zdravlje koje sam primetio jeste svrab, koji ponekad može da se pojavi. To je jedino što može da nam smeta i što se efikasno rešava. Što se tiče dugotrajnih neželjenih efekata, o tome nema govora. Razumem da su ljudi zadihaniji, naročito kada nose gušće maske, ali to je više subjektivan osećaj i neprijatnost”, kaže dr Ivan Stojanović.
Da je sve stvar subjektivnog doživljaja i psihološke prepreke, slaže se Tatjana Radosavljević, pulmolog.
“Maske su propusne, čim možete da dišite, to znači da kiseonik nije zaustavljen. Hururška maska je svakodnevno zaštitni deo opreme koju hirurzi koriste svakoga dana, u situacijama kada moraju da budu maksimalno skoncentrisani. To je više nego dovoljno da nas razuveri da zbog ove maske možemo da imamo probleme sa disanjem”, kaže dr Radosavljević.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.