Nemanja Despot Marjanović, srpski naučnik sa Broud instituta, za "Kurir" o istraživanjima vezanim za korona virus!
Čak tri vakcine protiv korona virusa su u trećoj fazi kliničkih studija i to je poslednja faza pre nego što se odobre. Mislim da ćemo do kraja godine imati vakcine odobrene za upotrebu, kaže u ekskluzivnom intervjuu za "Kurir" Nemanja Despot Marjanović, srpski naučnik sa Broud instituta u Bostonu, koji je partner prestižnog američkog univerziteta Harvard i MIT.
On je prethodnih meseci na Harvardu-MIT, koristeći uzorke pacijenata iz celog sveta, učestvovao u istraživanjima kako korona virus napada ljudski organizam.
"Mislim da će korona opstati i duže od 2022. godine, kao virus gripa. Teško je davati prognoze, ono što je ključno u odbrani je da se stekne kolektivni imunitet, mada se i oko njega i dalje vodi polemika. Ključno je i sprečavanje širenja virusa merama distance, i nošenjem maski," rekao je on.
Jačanje imuniteta je takođe važno.
"Dosta sna i odmora, izbegavanje stresa, uzimanje vitamina C i D, kao i cinka. Ako neko želi prirodna sredstva, to su beli luk, đumbir, agrumi, ehinacea, ulje ajkule," kazao je on.
"Imunitet će nam dati i vakcina, koja će onemogućiti širenje virusa," rekao je on.
Ko treba prvi da primi vakcinu?
"Verovatno da će prednost da je prvi prime imati ljudi koji su na prvoj liniji odbrane - na primer, medicinsko osoblje - kao i osobe koje su u ugroženijim grupama - stariji i oni s hroničnim bolestima. I oni se tome možda mogu nadati do kraja ove godine, ali i to je optimistično. Mislim da do sledećeg proleća postoje dobre šanse za veći broj ljudi da bude vakcinisani. Naravno, treba uzeti u obzir i da je ovo što sada vidimo, kad je u pitanju pronalaženje vakcine, brzina svetlosti u odnosu na pre, tako da je sve moguće."
Pitanje da li se korona širi vazduhom je važno, smatra Marjanović, jer je virus dokazao da je otporan na uslove sredine.
"Nadam se da će to istraživanje biti urađeno što pre, jer će imati bitan uticaj na to kako ćemo živeti do pronalaska vakcine," kazao je Marjanović.
Kada je u pitanju nošenje maske, od podvlači da "ništa ne štiti 100 odsto", i da je bitna razlika između maske u bolnici i maske na ulici.
"Jedino da se zatvorite i ne izlazite dok korona ne prođe, pa da se zaštitite od korone. Nisam video istraživanje koje pokazuje da maske smanjuju širenje virusa. Drugačije je u medicinskim ustanovama, gde su sterilne sredine i gde se maske često menjaju. Opet, znamo da fizička barijera smanjuje prodiranje čestica. Ja lično bih iz predostrožnosti nosio masku, mada je distanca mnogo bolja. Kada nismo sigurni i ne razumemo dovoljno opasnost, moramo da uradimo sve što je u našoj moći da se zaštitimo," rekao je on.
Veliki broj ljudi je još uveren da koronavirus udara samo na pluća. To definitivno nije tačno?
"Nažalost, ono što vidimo je da, iako je koronavirus primarno respiratorni virus, pogađa respiratorni sistem (nosna duplja, grlo, pluća) i tu izaziva možda najveće oštećenja, postoje i druga žarišta. Upravo iz istraživanja koje je urađeno u laboratoriji gde ja radim doktorat vidimo da ovaj virus može da napada ćelije srca, bubrega, stomaka i creva, pa čak i nervne i imune ćelije. Mi i u klinici takođe vidimo pacijente koji imaju koronu i imaju kliničku sliku koja se podudara sa ovim našim rezultatima - imaju određene srčane probleme, blage epi-napade, zatim dijareju," rekao je on
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.