Ljudi s anosmijom (gubitkom čula mirisa) ne mogu da reaguju na opasnost, ne mogu da osete miris dima, curenja gasa, a ni pokvarene hrane...
"Najviše mi nedostaje miris mog sina kad ga poljubim, miris tela moje žene", kaže Žani-Mišel Milar koji pati od anosmije, simptoma koji pogađa sve veći broj ljudi zaraženih korona virusom.
Anosmija je gubitak mirisa, nevidljivi hendikep s kojim je psihički teško živeti i za koji ne postoji lek. O ovom stanju počelo je da se viiše govoro otakko je otkriveno da predstavlja jedan od simptoma zaraze korona virusom.
U drugom piku epidemiološkog talasa, otkriveno je da veliki broj ljudi ima anosmiju, a neki od njih suočavaju se i s dugoročnim gubitkom mirisa.
"Anosmija ti oduzme sve mirise u životu, to je pravo mučenje”, kaže Milar, predsednik francuske grupe koja pruža podršku obolelima putem Udruženja Anosmie.org.
Koliko je važno ovo čulo, čovek postaje svestan tek pošto ga izgubi, ističe Milar.
Ljudi s anosmijom ne mogu da reaguju na opasnosti, ne mogu da osete miris dima, curenja gasa ili neoprane kante za smeće.
I konzumiranje hrane potpuno je drugačije iskustvo, jer ne možemo da osetimo miris onoga što najviše volimo", kaže Alen Kor, otorinolaringolog u pariskoj bolnici Rotšild. Opasnost je i što ne možemo da otkrijemo da li je hrana pokvarena i tako rizikujemo trovanje.
"Nosni polipi, hronični rinitis, dijabetes, Alchajmer ili Parkinsonova bolest samo su neki uzroci anosmije, a sada se na istome popisu našao i korona virus", kaže Kor.
“Kada ljudi trajno izgube osećaj mirisa, primećuju stvarne promene u kvalitetu života, pa se kod njih razvija nivo depresije koji ne bismo smeli da zanemarimo.”
Ako takvo stanje potraje, treba potražiti stručnu pomoć.
“Biti lišen mirisa na mesec dana ne predstavlja veći problem”, kaže Milar. “Ali, nakon dva meseca to postaje problem, a nakon šest meseci pojedinac se zatekne potpuno sam u zamci.”
Nema specifične terapije za lečenje anosmije.
"Treba pronaći uzrok", kaže Kor, dodajući da je “problem kod anosmije povezane s korona virusom taj da lečenje virusne infekcije najčešće nema uticaja na povratak osećaja mirisa”.
“Prvi podaci pokazuju da se oko 80 posto pacijenta s kovidom-19 oporavi u manje od mesec dana, a često i brže – u osam do 10 dana.”
Ostalima ta bolest može uništiti neurone koji detektuju mirise, no dobra je vest da se oni mogu regenerisati.
Dve pariske bolnice, Rotšild i Lariboisier, objavile su studiju “CovidORL” o tom fenomenu, testirajući različite načine ispiranja nosne šupljine. Lečenje na bazi kortizona pokazalo se efikasnim i uliva nadu.
Drugi je pristup ponovno učenje mirisa, odnosno nastojanje da se pacijent priseti mirisa, prenosi Hina.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.