Šef Katedre za higijenu sa medicinskom ekologijom Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. dr Goran Belojević izazvao je nedavno burne reakcije pojavljivanjem na televiziji.
Pričao je o korona virusu, ali je usput pomenuo da je sporije došao do studija jer mu je "maserati" na popravci"! Sada je za domaću štampu pričao o temama kao što su vakcina protiv korone, mutacija virusa i kraj pandemije.
"Ruke se peru toplom vodom i sapunom i posebno se trljaju vrhovi prstiju, a nokti treba da su podrezani. Ako su nokti dugi, koristi se četkica. Odzviždućemo ili otpevamo u sebi ili naglas celu pesmicu "Danas nam je divan dan" i to je dovoljno dugo. Poboljšaće nam i raspoloženje! U kući treba sve da držimo uredno i čisto. Sunđerom natopljenim 70% alkoholom ili hlornim preparatom treba prebrisati kadu pre i posle kupanja i što češće dasku WC šolje, radnu površinu u kuhinji, tastaturu mobilnog telefona, kompjutera, površinu stola na kojem se ručava i kvake na vratima," kaže prof. dr Goran Belojević, šef Katedre za higijenu sa medicinskom ekologijom Medicinskog fakulteta u Beogradu, upitan kako da se štitimo od korone.
"Najbolje sredstvo za dezinfekciju je toplota, i to minimalno 65 stepeni. Razlog je što ne postoji rezistencija bakterija i virusa na toplotu, nema antagonizma sa nekim materijalima ili drugim dezinficijensima i jednostavno se sprovodi. Uslov je da materijal bude čist, a vreme izlaganja najmanje 30 minuta. Preporučujem dva hemijska sredstva za dezinfekciju: 70% alkohol i bilo koji hlorni preparat koji se koristi u domaćinstvu. Doktrinarno pravilo je prvo očistiti, a tek onda dezinfikovati."
Izjavili ste da će kuće postati bolnice.
"Treba kombinovati hospitalnu sa komunalnom medicinom. U bolnice treba primati samo životno ugrožene pacijente obolele od kovida 19, kojima je neophodna oksigenoterapija ili veštačka ventilacija u najtežim slučajevima. Svi ostali mogu da se leče kod kuće, a to je oko 80 odsto obolelih. Tako će se smanjiti pritisak na bolnice, uz očuvan broj od oko 95 odsto oporavljenih."
Kada predviđate kraj epidemije?
"Po analogiji sa 'španjolkom', odnosno sa svinjskim gripom iz 1918, očekujem da kovid 19 traje do sledeće godine. Ako to bude do početka 2021. biće divno, a ako potraje do kraja 2021, biće realno."
Da li je realno da ovaj virus preraste u nešto poput sezonskog gripa, da samo nestane ili da nas od njega zaštiti kolektivni imunitet?
"Realno je da čovečanstvo stekne prirodnu otpornost na SARS CoV-2 i tada ćemo zaista reagovati na ovu bolest kao što reagujemo na sezonski grip. Do tada će morati da se plati danak obolevanjem i umiranjem. To je prirodni zakon. Virusi ne mogu da nestanu sa planete Zemlje pre homo sapijensa. Obrnuto je izvesno."
Je li jedini spas vakcina?
"Pripadam manjinskoj grupi naučnika koji su skeptični da će se na vreme proizvesti efikasna i bezbedna vakcina. To iz razloga što sam, opet, u manjinskoj grupi naučnika koji smatraju da je ovaj virus produkt veponizacije. To je postupak laboratorijskog pretvaranja biološkog agensa u biološko oružje. Jedan od glavnih ciljeva veponizacije je onemogućavanje izrade vakcine."
Zbog čega je u ovom naletu virusa obolelo toliko ljudi i zašto virus pogađa sve mlađe stanovništvo?
"Neverovatna brzina kojom se virus proširio celim svetom ukazuje na prenos vazdušnom strujom. Kada se klinička slika bolesti menja u toku epidemije, bilo po simptomatologiji, bilo po toku, inkubacionom periodu, letalitetu, putu prenosa ili osetljivoj populaciji, to ukazuje na menjanje genoma virusa, odnosno mutacije. I to se može programirati veponizacijom."
Sve češće se čuju izjave lekara da virus pogađa sve organe na kojima ostavlja trajne posledice, a ne samo pluća...
"Veponizacijom virus postaje enigma i za virusologe i za kliničare, jer ne liči ni na koji poznati agens. Zbog toga su kliničari zgranuti težinom kliničke slike obolelih, ali i posledicama kod oporavljenih."
U Italiji ga danas nazivaju "sprskim virusom"... Da li je virus kod nas zaista jači i kako je to moguće?
"Ja bih ga nazvao kineskim virusom, jer je u Kini sve i počelo. To ne znači da smatram da je izašao iz kineske virusološke laboratorije. Ali da je iz laboratorije, mislim da jeste."
Da li je nošenje maske najbolja prevencija i kada je najbolje nositi je?
"U ovom trenutku ne znamo za bolje sredstvo prevencije kovida 19. Masku treba nositi na nosu i ustima kad god se prilazi ljudima, bez obzira na to da li je to u zatvorenim ili na otvorenom prostoru."
Velika prašina se podigla kada ste izjavili da posedujete "maserati".
Da li ga zaista posedujete i ako ne, šta ste želeli da poručite javnosti tom izjavom?
"Odgovoriću s dva aspekta. Prvi je mangupski. Kada sam bio 'pionir maleni', beogradski mangupi su vozili 'fiće', a na popravci su im bile 'alfe'. Dobro, nisu baš sve devojke padale na to, ali neke jesu. Drugi aspekt je jezički i koriste ga vešti govornici. To je stilska figura koja se zove digresija. Naizgled potpuno skrenete s teme samo da biste privukli pažnju. I najzad, uvek ostane onaj crv sumnje da ja zaista vozim 'maserati'. Za to je potrebno malo pratiti moje kretanje po gradu."
Zašto je u javnosti izazvalo toliko osuda to da bi jedan profesor i lekar mogao da vozi skupoceni auto?
"U Srbiji pojedini lekari zarađuju toliko da mogu bez problema da voze novi "maserati". Da sam u njihovoj koži, ipak ne bih to učinio, jer srpski narod doktore i dalje svojata. Moj pokojni đed Aleksa iz Srpske Sparte sažeo je to u jednoj rečenici, nemoj, pušeljane, učinjet u životu baš sve što ti zapane," rekao je on.
Pogledajte teorije zavere o korona virusu!
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(MONDO/Kurir)