Lekar uživo na televiziji ispričao detalje o infekciji, simptomima koji se primete prekasno a bolest pogađa oko 70.000 stanovnika Srbije!
Infektolog Kliničkog centra Vojvodine prof. dr Tomislav Preveden, infektolog KCV i Snežana Vukotić, pacijentkinja koja je pobedila hepatitis C, govorili su na Prvoj o ovoj bolesti koja pogađa oko 70.000 ljudi u našoj zemlji.
Mnogi od njih to, međutim, ne znaju jer se simptomi pojave tek kada je možda već kasno!
Posle tuberkuloze, hepatitis C je druga najčešća zarazna bolest u Srbiji. Problem je u činjenici da se simptomi pojave veoma kasno, kada je bolest uznapredovala, a može imati razorne posledice, zbog čega je potrebno podići svest o hepatitisu C na Svetski dan borbe protiv ove bolesti.
"Virusni hepatitisi su bolesti jetre izazvane virusom, slično kao kovid ali prenose se krvlju. Često prođu neprimetno, bez tegoba, a mogu da daju hronična oboljenja jetre, komplikacije kao što je ciroza, koja može dovesti do invaliditeta ili čak raka jetre. Još uvek nedovoljno znamo o ovim virusima, i trebalo bi bolje se baviti dijagnostikom i lečenjem," rekao je prof. dr Preveden.
"Hepatitis C i hepatitis B imaju veoma sličnu kliničku sliku. Virus uđe u organizam i napadne jetru, i tinja zbog čega se naziva 'tihi ubica', nema simptoma koji bi bolesnike naterali da odu kod lekara. Hronični hepatitis se često otkrije veoma kasno, ili slučajno, tokom drugih operacija ili pregleda. To ne sme da se desi, ne smemo čekati da pacijent prepozna problem, već da nateramo ljude da se testiraju, otkrivanje je jednostavno i pristupačno. Imamo laboratorije i reagense, samo bi trebalo misliti o tome i raditi na tome," rekao je on.
Uz ovu bolest često ide i stigmatizacija, što je potvrdila Vukotić, koja je zaražena na dijalizi.
"Ljudi ovde imaju takav stav prema bilo čemu zaraznom. Ja sam istovremeno pacijent na dijalizi 40 godina, i dobila sam hepatitis od transfuzije krvi još osamdesetih, kada se krv nije proveravala na hepatitis C. U početku je bio non-A, non-B, nije tada imao ni ime, ali nikada tome nije posvećivana neka veća pažnja. U bolnici, na dijalizi, devedesetih je počelo odvajanje pacijenata koji su pozitivni i negativni. To često nije moguće ni danas zbog problema u zdravstvenom sistemu," rekla je ona.
"Počelo je lečenje hepatitisa C krajem 2018, ali je sve stalo i prekinuto je. U redu je što je sada korona, ali ne može svako drugo lečenje da stane zbog toga. Mi moramo pomoći i drugim ljudima koji imaju druge bolesti," rekla je ona.
Ima li lekova za sve inficirane, i koliko je zaraženih?
"Preciznih podataka nema, računa se da je manje od jedan odsto stanovnika Srbije. Oko 70.000, i možda nisu svi oni kandidati za lečenje. Mi nemamo dovoljno lekova za njih, nekoliko hiljada u Srbiji starom terapijom, injekcijama, to je bilo veoma teško za pacijente i davalo uspeh za možda 50 odsto slučajeva," rekao je dr Preveden.
"Lekovi su skupi, to je veliki problem. Nema u Fondu još dovoljno sredstava za sve pacijente. Kriterijumi Fonda su veoma restriktivni, i prvo bi trebalo lečiti najteže pacijente što je možda deset do 20 odsto pacijenata. Ostali moraju da sačekaju da se kriterijumi relaksiraju, mi sada imamo lekove koji su dobri, uspešni su u 95 odsto slučajeva. Moramo da znamo da je to virusna, zarazna bolest, ne pogađa pojedinca već zajednicu, pošto se širi," rekao je on.
"Ranije, u polovini slučajeva, pacijent nije bio kriv, dobijao je transfuzijom ili dijalizom virus. Tetovaže, pirsing i tetovaže pogotovo... Intervenski narkotici, deljenje špriceva i igala... HIV infekcija je povećala svest kod tih grupa, ali mi i dalje imamo neodgovorno ponašanje rizičnih grupa, koji koriste opijate, kod promiskuitetnih heteroseksualnih osoba koje ne koriste zaštitu," rekao je on.
"Značaj svega je preventiva, zbog čega da ja, ako imam hepatitis C, a nemam simptome, zašto bih čekala cirozu jetre? Kada mogu da se izlečim? Mi moramo, nažalost, da čekamo komisije pri Fondu ako ste već u statusu ciroze. Svi koji nisu, sede i čekaju da dobiju cirozu pa možda, onda, da dođu na red. To ne bi trebalo da bude tako. Pacijenata nema puno, na dijalizi ih ima 300. Ako bi se svi izlečili, to bi bio toliki napredak za sam proces dijalize," rekla je Vukotić.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.