Nigerijski košarkaš Majkl Odžo (27) koji je doskora branio boje crveno-belih, preminuo je iznenada u danas u Beogradu.
Igrač koji je prethodnih sezona nosio dres Zvezde preminuo je od srčanog udara u teretani stadiona FK Partizan, gde je imao trening.
Odžo je trenirao i tokom trčanja mu je pozlilo, pa se srušio na stazu. Prevezen je u Urgentni centar kako bi mu se ukazala pomoć, ali je nažalost preminuo od posledica srčanog udara. Košarkaš iz Nigerije je nedavno bio zaražen korona virusom, nakon čega se uspešno oporavio.
Takozvani sindrom "iznenadne srčane smrti" kod sportista nije toliko retka pojava. Tragedije se javljaju i tokom rekreativnog bavljenja sportom, a nažalost i na dečijim igralištima.
Iznenadna srčana smrt sportista, koja se obično definiše kao prirodna, jeste neočekivana smrt od zastoja srca u roku od jednog sata od pojave simptoma kolapsa, isključujući dodatno vreme na mehaničku životnu podršku.
Većina uzroka odnosi se na urođene ili stečene kardiovaskularne bolesti bez simptoma koji su primećeni pre kobnog događaja.
Prevalencija bilo kojeg pojedinačnog, povezanog stanja je mala, verovatno je manje od 0,3% populacije u starosnoj grupi sportista. Najvažniji prediktor je gubitak svesti u toku vežbanja.
"Teretana je težak sport i rekreacija. Neko diže 2 ili 3 kilograma, neko diže 50. Postoji divan zakon u sportu, bilo da je u pitanju fudbal, košarka ili vaterpolo, a to je da se rade pregledi na svakih 6 meseci. Između tih pregleda, trener ili sama osoba treba da prepozna da li teže diše, više se zamara i onda da se javi na vanredni pregled", objasnio je ovaj fenomen za B92 jednom prilikom hirurg doktor Moma Jakovljević, ovlašćeni sudski veštak.
Većina ovih stanja koja mogu da dovedu do tragičnih posledica, mogu se uočiti na redovnim preventivnim pregledima sportista.
Najčešći uzroci iznenadne srčane smrti su:
* kod strarijih od 35 godina – ateroskleroza koronarnih krvnih sudova – infarkt,
* kod mlađih od 35 godina – nasledni poremećaji koji uzrokuju električnu nestabilnost i smrtonosne aritmije.
Pojedini nasledni poremećaji kod kojih postoje određena ograničenja u odnosu na aktivno bavljenje sportom:
1. hipertrofična kardiomiopatija HCM - karakteriše prekomernim zadebljanjem srčanog mišića prvenstveno leve komore. Iznenadna smrt pacijenata sa hipertrofičnom kardiomiopatijom je posledica ventrikularnih (komorskih) aritmija koje nastaju usled urođenih anomalija srčanog mišića, a pojavljuju se pri fizičkom naporu, dovodeći do slabije prokrvljenosti srčanog mišića (miokardne ishemije);
2. anomalije koronarnih arterija - najčešća anomalija udružena sa iznenadnom smrću je polazak glavnog stable leve koronarne arterije iz desnog Valsava sinusa sa među arterijskom vezom aorte i pulmonalne arterije. EKG u miru je normalan, mada ni EKG u naporu ne mora pokazivati promene;
3. aritmogena displazija desne komore - nasledna kardiomiopatija koju karakteriše poremećena funkcija desne komore, nastala usled zamene srčanih ćelija fibroznim i masnim ćelijama. Klinički, pacijenti mogu biti u potpunosti bez simptoma ili se mogu javiti simptomi kao što su sinkopa, palpitacije, vrtoglavice, često pri naporu. Do 40 % EKG može biti normalno. Oko jedne trećine pacijenata ima pozitivnu porodičnu anamnezu. Smrt najčešće nastaje usled letalnih komorskih aritmija ili progresivnog popuštanja srca;
4. Marfanov sindrom - Marfanov sindrom javlja se kada postoji defekt u genu koji omogućava telu da stvara protein odgovoran za elastičnost i snagu vezivnog tkiva. Marfanov sindrom obično se nasleđuje. U većini slučajeva, veliki procenat osoba nasledi gen od roditelja koji ima poremećaj;
Pored gorenavedenih, postoji i grupa genetičkih aritmogenih sindroma:
1. dugi QT interval,
2. kratki QT interval,
3. Brugada sindrom,
4. Torsades de pointes.
WPW sindrom (Wolf-Parkinson-White sindrom), uzrokovan postojanjem akcesornog puta (Kentov snop), takođe, nije beznačajan.
Odžo je rođen 1993. godine, a u Srbiju je došao 2017, kada je profesionalnu karijeru počeo u FMP-u. Bio je izrazito snažan košarkaš, sa 216 centimetara i 147 kilograma, ali i čovek veoma blagog karaktera.
SMRT "vreba" u teretani
Pre godinu i po dana, dvadesetčetvorogodišnji S.Z. koji je studirao u Beogradu, a rodom je iz Šapca. preminuo je tokom treninga u teretani u Bulevaru Zorana Đinđića.
Krajem prošle godine, ista sudbina je zadesila navijača Partizana. Goran Klještan Boske (43) umro je u teretani u Ulici Borivoja Stevanovića u Beogradu. Njemu je tokom treninga u teretani iznenada pozlilo. Urađena je reanimacija, ali je Klještan preminuo.
Pre šest godina, teretana je bila kobna i za dvojicu mladića. Kako je utvrđeno, reč je o nepravilnom bavljenju sportom. Nemanja Kocić iz Vranja (18) umro je dok je dizao tegove, a dva dana kasnije Lazar Simijonović iz Smedereva (17) preminuo je posle treninga u veslačkom klubu.