Dr Miličković o uzrocima ove boljke, da li postoje specijalni dušeci, kao i kada hitno treba zatražiti lekarsku pomoć.
Gotovo da nema osobe koja povremeno, a mnogi vrlo često, oseti jak bol u leđima za koji obično da kažemo da osećamo "kao da nam kičma puca".
Zašto se javlja bol u leđima, kako možemo da pomognemo sebi, kao i kada odlazak kod kiropraktičara više škodi nego što koristi, za RTS i emisiju "RTS Ordinacija", govorio je dr Stanko Miličković, specijalista ortopedije sa Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica".
"Ono što je dobro jeste što je u najvećem broju slučajeva bol u kičmi mehanički bol, najčešće je bezopasan i proći će sam od sebe, Tako da nije svaki bol u leđima alarmantan i ne zahteva odlazak kod lekara."
Šta je to što radimo svakodnevno a šta možemo da promenimo što izaziva konstantan bol u leđima?
"Bol se najčešće javlja iz dva razloga. Prvi su jake i zdrave kičme ali trpe enormna opterećenja, što se slučlaj sa ljudima koji se bave teškim fizičkim poslovima i sportovima. Drugi je kada postoji normlno opterećenje na kičmu, ali sama muskulatura nije pripremljena, slaba je. To su svi poslovi koji uključuju dugo sedenje, preko i osam sati, i osobe koje su fizički neaktivne."
Kada osetiomo bol u leđima, obično je preporuka lekara da se sačeka dve nedelje da osećaj umine. Kada treba otići kod lekara, koje su to situacije za hitnu rekaciju?
"Postoje bolovi koji su ’crveni alarm’, to su oni koji se javljaju i noću i u miru, koji su skopčani sa gubitkom telesne težine, sa povišenom temperaturom. Oni uzkazuju da nije uzrok problema diskus hernija (mada je ona ozbiljna dijagnoza) ili neki mehanički problem, nego da je uzrok opasniji, možda i neka maligna bolest, zapaljenje kičme. U takvim situacijama savetujemo pacijentima hitno javljanje lekaru. Pogotovo i ako postoji neka značajna trauma, neki pad... Ali, u većini slučajeva, pogotovo kod mladih ljudi, bolovi će proći vremenom."
Šta je diskus hernija?
"Smatra se da neumitnim starenjem dolazi do određenih degenerativnih promena u tom samom diskusu, do gubitka tečnosti iz njega i središnji deo diskusa se pomeri. Diskus je sastavljen od želatina. On ima dva dela, središnji deo koji je mekan, želatinast i jednu opnu od kolagena koja drži tu masu. Tokom starenja želatinasti deo gubi svoju elastičnost i diskus kreće da se nabira i u jednom trenutku pukne i deo tog želatinastog matrijala prođe u kičmeni kanal i stvro bolove i leđima, pa čak i one koji se pružaju duž noge ili vrata, ruke..."
Kako lečiti?
"U najvećem broju slučajeva diskus hernije nisu za operaciju. Tada se leči raznim terapijama koje uključuju upotrebu nesteroidnih lekova kao što su brufen, diklofen i koji pomažu smanjenje napetosti mišića. Tu je fizikalna terapija i aktivan progrma vežbi za jačenje mišića i kako bi se oporavio diskus.“
Dodaje i da jedina preventiva bi mogla da bude promena načina života, više fizičke aktivnosti...
Išijas i spondiloza, kako nastaju?
"Starenejm kičme diskusi gube vodu, gube svoju visnu i njihova uloga je sve manja i manja. Dolazi do okoštavanja i stvaranja spondiloze. Okoštavanje ne zahvata samo diksuse već i male segmente kičme kojise nalaze pozadi i vo to zajedno dovodi do suženja kičmenog kanala i pojave bolsti koja je učestala u starijem utzrastu a to je spinalna stenoza, to je suženje kičmenog kanala."
Da li na osnovu lokaliteta može da se da dijagnoza o kom problemu je reč?
"Bol s najčešće javlja u dva segmenta, jedan je vrat a drugi donji deo leđa. Ljudi koji rade na kompjuterima, u IT sektoru, neverovatno je koliko se žale na bol između lopatica i u vratu i koji često ide u ruke. Taj položaj, kada set fiksirani u pogrbljenm položaju nad računarom može da dovede do toga. Kod donjih delova, tu je odgovorno sedenje, tu postoji najveće opterećenje na donji deo leđa. To se javlja i kod ljudi koji se bave teškim fizičkim poslovima."
„Sva istraživanja su pokazala da se ovaj bol može sprečiti modifikacijom životne aktivnosti, ali ga ne možete iskoreniti", napominje.
Da li mogu da pomognu takozvani kostolomci?
"Savremena medicina kostolomce ne poznaje. U zapadnom delu sveta alternativni načini lečenja imaju primenu i ozbiljno se proučavaju. Tako pilates i joga, kada se rade pod adekvatnom kontrolom instuktora mogu da dovedu da se upotreba lekova protiv bolova smanji za 50 odsto i to je naučno dokazano. Kiropraktika i kostolomci, donekle su prihvaćeni u zapadnoj medicini. To su medicinski obrazovani ljudi koji su završili odgovarajuće škole, i koji imaju osnovna znanja u medicine i uzroke bola u leđima. Ljudi koji idu kod kiropaktičara, prvo idu na pregled kod lekara koji proceni da je bol bezazlen, da je mehanički i da se može tretirati. Jer, ako vas kostolomac dohvati, a vi imete maligni tumor, vi ste u velikom problemu", kaže dr Miličković.
Kada tretman kod kostolomca može da izazove neko veće oštećenje, da poremeti kičmu?
"To može da se desi kad postoji neki osteoporotski prelom ili neku infekciju kičme, posle će vam sigurno biti gore."
Da li je važno na kakvom dušeku spavamo?
"Mi nemamo zvanično dušeke za koje se pokazalo, u nekoj medicinski ozbiljnoj studiji, da će se njihovom upotrebom bol u leđima smanjiti za 70-80 odsto ili će ga prevenirati. Ako se probudite odmorni i nemate nikakvih bolova, to je najbolji dušek", zaključuje dr Miličković.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.