Prema iskustvu naših poznatih kardiologa, odavno je primećeno da su rezultati lečenja muškaraca i žena istim terapijma često drugačiji...
Da bolesti srca kod žena moraju da se leče na drugačiji način nego kod muškaraca, pokazale su svetske studije. Mnogi lekovi za srčane bolesti povučeni su sa tržišta, jer su izazivali neželjene efekte samo kod žena, dok se kod muškaraca oni nisu ispoljavali.
Metode kao što su bajpas i stent, takođe su se pokazale uspešnije kod muškaraca, pokazalo je američko istraživanje. Pretpostavlja se da su ove metode nastale nakon ispitivanja isključivo na muškarcima i da niko nije mogao da pretpostavi da će žene reagovati drugačije.
Prema iskustvu naših poznatih kardiologa, odavno je primećeno da su rezultati lečenja muškaraca i žena istim terapijma često drugačiji, ali još uvek ne postoje novi lekovi i protokoli koji bi promenili ovakvu situaciju.
Kardiolog Miljko Ristić kaže za Objektiv.rs da se broj žena i muškaraca sa bolestima srca skoro izjednačio.
“Ranije su muškarci tri puta češće umirali i oboljevali, ali sada to nije slučaj. Pokazalo se da stres ima ogroman uticaj i da da je izloženost svakodnevnom poslu, konzumiranje alkohola i cigareta povećalo broj bolesti srca kod žena, što ranije nije bio slučaj”. kaže dr Miljko Ristić.
Lošiji ishod nakon bajpasa i stenta
Drugačije lečenje žena i muškaraca je tema o kojoj se govori na lekarskim kongresima, kaže Ljupčo Mangovski, kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.”
“U praksi je primećeno da muškarci često imaju bolji ishod nego žene nakon operacija ugradnje bajpasa i stenta. Nije sigurno da li je razlog to što žene imaju manje arterije ili je u pitanju nešto drugo. To je još uvek tema ispitivanja”, objašnjava Mangovski.Doktorka Biljana Parapid, internista kardiolog Kliničkog Centra Srbije, asistent Medicinskog fakulteta u Beogradu i član Radne grupe za arterijsku hipertenziju Američkog koledža za kardiologiju, kaže da infarkt miokarda i koronarna bolest kod žena dugo nisu bili prepoznati jer se pogrešno smatralo da žene štite trudnoća i dojenje.
“Žene koronarna i cerebrovaskularna bolest ne pogađa ništa manje od muškaraca, ali su im simptomi nešto drugačiji. To su zamaranje, ubrzan i nepravilan srčani rad, bolovi u celom grudnom košu, rukama, vratu, nesvestice, vrtoglavice, gubici svesti. Kulturološki se, nažalost, kako u svetu tako i kod nas žene prvo svrstaju u psihički, ne somatski bolesne, što predstavlja nedopustivu diskriminaciju za obe grupe pacijenata nezavisno od pola”, objašnjava dr Parapid.
Nakon trudnoće nastaviti lečenje
Kontrola faktora rizika kao što su prestanak pušenja, zdava ishrana, kontrola krvnog pritiska, dobre vrednosti šećera i masnoća u krvi, posebno ako postoji porodično opterećenje, predstavlja suštinu, posebno za žene reproduktivnog uzrasta i one koje planiraju trudnoću, kaže naša sagovornica.
“Trudnoća, pa, sama po sebi predstavlja prvi “test opterećenja” za svaku ženu. I one koje su se smatrale zdravim, mogu razviti komplikacije u trudnoći koje sigurno ne nestaju sa porođajem, što je nažalost i dalje uvraženo mišljenje, i zahtevaju dalje praćenje i lečenje. Jer, čak i ako te iste komplikacije porodilja uspešno prebrodi, njihova pojava ubrzava razvoj kardiovaskularnih oboljenja za 10 godina”, objašnjava kardiolog.
Mondo/Objektiv.rs
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.