Bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji godišnje pokose čitav jedan grad. Prema podacima Pоpulаciоnоg rеgistrа zа акutni коrоnаrni sindrоm, 2018. su od kardiovaskularnih bolesti u našoj zemlji umrle 52.663 osobe, što znači da je svaka druga smrt (51,8%) u Srbiji posledica problema sa srcem i krvnim sudovima.
Ili, ako vam to nije dovoljno da se zamislite, može i jednostavnije: 144 osobe dnevno umru od bolesti srca i krvnih sudova.
Možda bismo se svi malo drugačije ponašali kad bismo to imali u vidu, naročito kad uzmete u obzir da dobar deo problema sa zdravljem može da se spreči malim promenama u načinu života.
O aterosklerozi, jednom od najčešćih uzroka oboljenja kardiovaskularnog sistema, razgovarali smo sa vaskularnim hirurgom dr Dariom Jocićem.
"Ateroskleroza je hronična progresivna bolest krvnih sudova, pre svega arterijskih krvnih sudova, koja dovodi do njihovog sužavanja, a kasnije stvaranja tromboze i potpunog zatvaranja tog krvnog suda. Ona počinje našim rođenjem, a završava se smrću. Ono što je važno, što je opasno kod ateroskleroze je takozvana preuranjena ateroskleroza, dakle, ateroskleroza kod mlađih osoba", kaže dr Jocić za MONDO.
Ateroskleroza i bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok smrtnosti u svetu, pola čovečanstva umre od bolesti srca i krvnih sudova. Pre svega i najviše, od posledica i komplikacija izazvanih aterosklerozom, tako da je ovo zaista opasno oboljenje.
Dodatni problem je što se u velikom broju slučajeva razvija manje-više bez očiglednih, specifičnih simptoma i ako nemate naviku da redovno proveravate recimo pritisak, ili nivo masnoća u krvi, može se desiti da vas kod lekara dovede akutni infarkt ili moždani udar.
Ako malo razmislite, verovatno ćete se i vi setiti nekog primera iz bližeg ili šireg kruga prijatelja ili poznanika, čoveka za kojeg ste čuli da je doživeo infarkt a "bio je zdrav, u najboljim godinama"? E za najveći broj tih infarkta i moždanih udara "niotkuda" krivac je ateroskleroza.
"Uzroci, odnosno faktori rizika za aterosklerozu su pre svega povišen krvni pritisak. U principu, pacijenti koji imaju hronično povišen krvni pritisak, koji je neregulisan, nije pod kontrolom lekara, su pod ozbiljnim rizikom od ateroskleroze. Među takozvane nepromenljive faktore rizika spada i poremećaj nivoa masnoća u krvi, posebno takozvana familijarna hiperholesterolemija, visok nivo holesterola koji je naslednog tipa. Pod povišenim rizikom od ateroskleroze su i osobe koje pate od dijabetesa, kao i osobe u poznom životnom dobu, pušači i gojazni ljudi", objašnjava dr Jocić.
Dešava se doduše da ljudi ni u poznim godinama nemaju aterosklerozu, ali to je prilično retko. Kod ove bolesti, genetski faktor je veoma važan, i jedno od prvih pitanja koje lekari postavljaju kad vide pacijenta sa aterosklerozom je da li je neko u porodici već bolovao od bolesti srca i krvnih sudova.
"Kod ateroskleroze se u krvnim sudovima gomilaju masnoće, masne naslage. Zatim dolazi do pucanja i podrivanja tog krvnog suda, a onda i do kalcifikacije, pa krvni sud bude tvrd kao kamen, potpuno izgubi elastičnost. Posle može doći do komplikacija, do otkidanja tromba, koji onda može da napravi šlog ili infarkt.
Kada se govori o moždanom udaru, 80% šlogova su ishemijski šlogovi, koji nastaju začepljenjem krvnog suda, a 20% zbog krvarenja u mozgu. Od tih 80%, polovina nastane zbog promena na karotidnim arterijama, dakle, kao posledica aterosklerotskih promena na arterijama vrata. I onda se ta arterija ili zapuši, ili se deo tromba otkine i završi u krvnim sudovima mozga, izazivajući moždani udar", kaže dr Jocić.
Ateroskleroza je difuzna bolest, napada krvne sudove mozga, srca, bubrega, jetre, nogu.
A kako može da se prepozna?
"Karotidna bolest je najčešće bez tegoba, i otkriva se najčešće rutinskim pregledom kada postoji sumnja na aterosklerozu. Najbolje je, naravno, da se interveniše kada ne postoje tegobe. Jer, kad ateroskleroza zahvati arterije vrata, tegobe mogu biti ili šlog ili tranzitorni ishemijski atak, neurološki poremećaj koji traje kraće od sat vremena. U pitanju je prolazni neurološki poremećaj, 'mali šlog'. Recimo, do sat vremena pacijent ne može da govori, javlja se kratkotrajni gubitak snage u rukama i slično", upozorava dr Jocić.
To praktično znači da neko ko ima aterosklerozu krvnih sudova vrata toga ne mora da bude ni svestan sve dok se ne desi nešto tako dramatično.
Nažalost, u našem zdravstvu nisu predviđeni preventivni pregledi koji bi mogli da ukažu na ovu bolest. Zbog toga je jako važno da sami budete svesni rizika.
Ako imate povišen krvni pritisak, ako ste pušač, ako imate povišene masnoće u krvi, trebalo bi da odete kod izabranog lekara i tražite uput za specijalistički pregled.
"S druge strane, kad su u pitanju koronarni krvni sudovi, pacijenti obično imaju tegobe, i to je onda angina pektoris. Kada pacijenti imaju specifične tegobe, stezanje, bolove u grudima, gušenje pri naporu, treba obavezno da se jave lekaru. Ponekad, može doći i do akutnog infarkta srca, koji onda ujedno bude i prvi znak ateroskleroze."
Da li možemo nekako da se zaštitimo?
"Jedan od glavnih faktora rizika, naročito za preuranjenu aterosklerozu, jeste pušenje. Pacijenti sa preuranjenom aterosklerozom, dakle oni mlađi od 50 godina su sve pušači. Nema nepušača među njima. To znači da je na prvom mestu prestanak pušenja. Zatim, mora redovno da se kontroliše krvni pritisak, ukoliko postoje povišene masnoće u krvi, za to postoje lekovi i važno je da se onda prepisana terapija uzima…
Najbolje što možete da uradite je da se pridržavate opštih preporuka za zdrav život, da budete fizički aktivni, da se hranite umereno i da birate sezonske namirnice koje odgovaraju našem podneblju. Kod nas gojaznost i fizička neaktivnost postaju sve veći problem. Pušenje je manje-više na istim brojkama kao i ranije, ali sve je više gojaznih ljudi posebno u mlađoj populaciji", upozorava dr Jocić.
Ne morate na komplikovanu dijetu, ne trebaju vam ni "supernamirnice" za koje do juče nismo ni znali da postoje, samo se ponašajte razumno: birajte sezonsko voće i povrće, i "prikočite" sa crvenim mesom i mesnim prerađevinama.
Kako se leči ateroskleroza?
"Kod ateroskleroze se ne leči bolest, nego komplikacije bolesti.Lekovima se omogućuje stavljanje bolesti pod kontrolu, i onda ateroskleroza može da se uspori, pa čak i da se sasvim zaustavi. Ateroskleroza je bolest koja napreduje u talasima. Nekad se desi da pratite pacijenta, i da suženje na primer na karotidama iz godine u godinu bude 50%, i onda na sledećoj kontroli ode na 80-90%, a uz odgovarajuću terapiju lekovima tih talasa tokom kojih bolest brzo napreduje nema", objašnjava sagovornik našeg portala.
Baš kao i lekovi, ni hirurška intervencija problem ateroskleroze ne rešava trajno, ali postoje tehnike kojima se može ukloniti ili premostiti mesto suženja krvnog suda.
"U kardiovaskularnoj hirurgiji postoje metode kojima se direktno deluje na suženje na krvnim sudovima, koje se hirurški otkloni, i taj krvni sud se onda ponovo spoji, i to se najčešće radi na karotidnim arterijama.
Postoje i baj-pas procedure, najpoznatije su na srcu i krvnim sudovima nogu, kojima se premosti problematičan deo bez uklanjanja suženja.
Osim toga, na raspolaganju su i metode koje nisu otvorena hirurgija, stentiranje i dilatacija krvnih sudova, gde se bez velikog reza uđe u krvni sud, stavi se stent i krvni sud se proširi, pre nego što je došlo do potpunog začepljenja.
Ali, ako čovek nastavi da ne vodi računa, i ne promeni životne navike, izvesno je da će ponovo doći do stvaranja plaka i začepljenja", objašnjava dr Jocić.
Većina ljudi se uozbilji i donese "čvrstu odluku" da vodi računa o zdravlju tek kad ih nešto "strefi", a čak i tada entuzijazam traje prilično kratko. Tek koji mesec, dok se ne uljuljkamo u tom osećaju da nam je bolje.
"Ljudi se na početku uplaše, ali taj strah ne traje dugo. Prvo prestanu da puše i smršaju, ali posle šest meseci otprilike, kad prođe taj prvi strah i vide da im je dobro, obično se vraćaju duvanu.
Recimo, kod pacijenata koji imaju problema sa arterijama nogu… Kod lekara ih dovede bol koji se javlja kad prepešače 50 metara. To se reši intervencijom, pacijentu bude bolje, prestane da puši, počne redovno da šeta, i onda može da prepešači 250-300 metara i to je to. Onda proglase da im je bolje, vide da su noge još tu, nema rana, nema bolova, i vraćaju se starim navikama.
Slično je i sa infarktom srca. Pacijenti prežive, prestanu da puše, stavi im se stent, oni budu neko vreme OK, onda se opuste, nastave da puše, ponovo se ugoje… To je valjda u ljudskoj prirodi", zaključuje dr Jocić.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.