Kardiovaskularne bolesti u svetu ima više od 2 milijarde ljudi, a gotovo 20 miliona osoba premine od bolesti srca i krvnih sudova. U Srbiji oko 2 miliona ljudi ima kardiovaskularne bolesti, a svake godine više od 50 hiljada izgubi bitku sa ovim bolestima.Ova sumorna statistika, stavlja bolesti srca i krvnih sudova na vodeće mesto po oboljevanju i umiranju, kako u Srbiji, tako i u svetu.
Poslednjih šest meseci, mnogobrojnim kardiovaskularnim pacijentima zdravstveno stanje dodatno komplikuje i epidemija korona virusa, zbog otežanog pristupa redovnim kontrolnim pregledima i dijagnostičkim procedurama, ali i zato što karidovaskularni pacijenti spadaju u najugroženiju kategoriju stanovništva kada je u pitanju ovaj virus.
Kao udruženje koje se bori za bolji status pacijenata koji su preživeli najtežu kardiovaskularnu bolest – infarkt srca, pokrenute jeprojekat “Pokucaj, mi smo tu” i već mesecima zajedno sa lekarima kardiolozima, organizujemo online savetovališta za sve kardio pacijente u Srbiji. Do sada je realizovano 12 savetovališta, koja se emituju svakog četvrtka od 10 do 11 sati na Youtube kanalu “Pokucaj, mi smo tu”.
Za prethodnih 12 savetovališta, na kojima je učestvovalo više od 20 lekara i pacijenata/članova udruženja, dobijeno je gotovo 1.000 pitanja pacijenata i članova njihovih porodica, više desetina hiljada ljudi je pratilo savetovalište i pružen je veliki broj korisnih saveta i informacija.
"S obzirom na to da situacija sa korona virusom i dalje ne jenjava, udruženje i lekari nastaviće sa organizacijama online savetovališta i tokom jeseni. Planiramo da do kraja godine realizujemo još 14 online savetovališta, u sada već tradicionalnom terminu, četvrtkom u 10 sati. Želimo da o bolestima srca pričamo ne samo jednom godišnje, 29. septembra, već što češće, što više i sa što više pozitivnih, preventivnih i pravih poruka od strane lekara i pacijenata koji su preživeli infarkt, kako bismo edukovali naše sugrađane i smanjili lošu statistiku. Pored savetovališta napravili smo i aplikaciju za pacijente „Otkucaji“, koja je dostupna na digitalnim platformama (Google i Apple store) i može besplatno da se preuzme. Aplikacija je zamišljena kao sveobuhvatna pomoć pacijentima u primeni terapije i praćenju opšteg stanja. Zato pozivam sve pacijente da je preuzmu, jer sve informacije koje se upisuju mogu olakšati komunikaciju sa lekarima, a takođe lekarima bi te informacije značile u daljem lečenju i praćenju pacijenata", istakao je Ivan Tojagić, predsednik udruženja "Moja Druga Šansa".
Učesnik online savetovališta i predsednik Udruženja koronarnih jedinica Srbije, prof. dr Goran Davidović, kardiolog u Kliničkom centru Kragujevac napominje da su savetovališta namenjena pacijentima koji su preživeli infarkt miokarda, ali i onima koji su u povećanom riziku da ga dobiju.
"Cilj nam je da građanima u vreme kada je ograničen pristup zdravstvenim ustanovama, pružimo podršku i omogućimo što bolju edukaciju o samoj bolesti, načinu lečenja, ali i o značaju promene stilova života, kako bi što bolje držali svoju bolest pod kontrolom. Dosadašnja online savetovališta pokazala su veliku potrebu za ovom vrstom komunikacije i razmene mišljenja, te stoga verujem da ćemo sa novih 14 savetovališta uspeti da pomognemo svim zainteresovanima pacijentima da prevaziđu zdravstvene probleme u ovo specifično vreme epidemije. Borba protiv kardiovaskularnih bolesti u našoj zemlji dugo traje i mislim da je došao trenutak da upravo promenom nivoa svesti i merama prevencije pokušamo da predupredimo veliki broj smrti od ovih bolesti, jer je to suština svega ovoga što mi danas organizujemo i o čemu pričamo", zaključio je prof. dr Davidović.
Da su savetovališta postala značajna kako za pacijente tako i lekare, pojašnjava i dr Zorica Savović, kardiolog u Kliničkom centru Kragujevac, koja je sa gledaocima uspostavila sličnu komunikaciju kao da je sa njima u ambulanti. Ona kaže da je ovakav vid komunikacije postao neophodan i prihvatljiv, jer pacijenti mogu da se pripreme i postave pitanja koja možda ni bi imali prilike da postave na pregledu u ambulanti.
"Pacijenti moraju da postave svoje ciljeve u lečenju, najpre da zadrže prohodnost stentova lekovima, da ne dozvole napredovanje ateroskleroze na drugim koronarnim sudovima i spreče sledeći infarkt, da strožije regulišu pritisak, šećer, masnoće, težinu, da se rekreiraju, paze na ishranu, budu nepušači. Kada pričamo o koronarnoj bolesti najčešće mislimo o aterosklerotičnom plaku koji će napraviti anginu (predinfarktno stanje) ili infarkt. Kad nam se u ambulantu javi uplašeni pacijent sa bolovima u grudima, prvo im objasnimo koja je verovatnoća da imaju koronarnu bolest na osnovu prisutnih faktora rizika - povišene masnoće, šećer, visok i nedovoljno lečen pritisak, gojaznost, pušenje, stres, koronarna bolest u porodici. Više faktora rizika, veća je verovatnoća da bol u grudima nastao naglo, na napor, stres, širi se prema vratu, ramenu, uz hladan znoj, zapravo predstavlja početak infarkta. Sličnu kliničku manifestaciju daje skok pritiska, želudačna kila, upala mišića. Iako u trenutku pregleda pacijent nema jasno anginozne tegobe, a ima veći broj faktora rizika treba mu razvisti svest o tome da je lako "preći" crtu ako se ozbiljno ne pozabavi svojim zdravljem", objasnila je dr Savović.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.