Za šest korona-meseci ove godine u 32 zemlje sveta umrlo je čak 593.000 ljudi više nego u istom periodu u prethodnim, "običnim" godinama pre pandemije. Od toga je od kovida-19, prema zvaničnim statistikama, preminulo 413.000 osoba. Ali, šta je sa ostalih 180.000 izgubljenih života "viška"?
To je brojka koja pokreće lavinu pitanja:
Od čega su umrli ti ljudi? Zašto se javlja ovaj "višak" smrtnih slučajeva? Šta se događa? Da li će svet, a i Srbija, morati ponovo da prebroje umrle od korone?
Nije tajna da zvanične brojke o broju umrlih od kovida-19 izazivaju brojne kontroverze. Tako je bilo i u Srbiji, tako je i širom sveta - u Belgiji, Velikoj Britaniji, Americi... Građani svakodnevno izražavaju sumnje u njihovu tačnost, pa i u samu mogućnost da se precizno vode podaci o umrlima u okolnostima pandemije koja je čak i najveće svetske zdravstene sisteme gotovo bacila na kolena.
I dr Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba, potvrdio je da je prema njegovom istraživanju, a na osnovu podataka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, od marta do juna u Srbiji bilo triput više smrtnih slučajeva nego što je sistem prikupio i što je pismeno prijavljeno.
Kon je za "Njuzmaks Adria" rekao da je postojao problem u informacionom sistemu i da se to stalno dešava, ali da su "sada podaci veoma tačni".
Zato nije slučajno što su naučnici i statističari širom sveta od samog izbijanja pandemije skeptični prema zvaničnim podacima o smrtnosti koji su preplavili medije. Oni znaju da stvari nisu tako jednostavne i da jedna pandemija ne ubija samo direktno - već na više načina.
Evo zašto je problem precizno pobrojati smrtne slučajeve od kovida-19:
1) Nepouzdani statistički podaci usled haosa izazvanog koronom
U prvom talasu korone, kada su teško oboleli bukvalno ležali po hodnicima bolnica i u najrazvijenijim zemljama sveta, koliko se zaista vodilo računa o statistici?
2) Problem definisanja "umrlog od korone"
Da li je to samo osoba koja je de fakto umrla od korone, ili su to i pacijenti koji su bili zaraženi, ali su imali i neka hronična ili teška zdravstvena stanja koja su bila primaran uzrok smrti?
3) Neregistrovanje svih smrtnih slučajeva od korone
Poput, na primer, smrti u staračkim domovima ili u seoskim domaćinstvima, ili u bilo kom drugom slučaju u kojem tesiranje na koronu nije bilo urađeno pre smrti.
4) Preopterećenost zdravstvenih sistema
Koji možda nisu mogli da se bave drugim hroničnim ili teškim bolesnicima, pa je usled toga eventualno bila povećana smrtnost od tih oboljenja.
5) Strah pacijenata od odlaska kod lekara u vreme korone
To dovodi do prekidanja redovnog lečenja ili terapije, a usled toga i do mogućnosti povećane smrtnosti od bolesti koje su naizgled bez ikakve povezanosti sa koronom.
Da li ćemo ikada znati koliko je ljudi kovid-19 zapravo ubio?
Odgovor je: hoćemo, barem ugrubo. A evo kako će to biti urađeno.
Utvrdili smo da naučnici i statističari veruju da pandemija ubija više ljudi nego što zvanične statistike nagoveštavaju.
Sajt "Nature" je, na primer, prezentovao podatke za 32 zemalje i četiri velika grada u kojima je bila dostupna, kako se verovalo, precizna procena smrtnosti. Ali, i tu se uočava zastrašujuće odstupanje - od početka pandemije, do jula ove godine, potvrđeno je ukupno 593.344 smrtnih slučajeva više u tim zemljama i gradovima, nego što bi se dalo očekivati u prosečnim godinama bez korone.
Od ukupnog broja umrlih, kovidu je zvanično pripisano 413.041 smrtnih slučajeva. A 593.344 minus 413.041 je jednako 180.303 ljudska života.
Znači, u 2020. su preminule 180.303 osobe više nego što bi se dalo očekivati u prosečnim godinama - čak i kad se uračuna crni efekat kovida.
Ovu brojku, tih 180.303 smrtna slučaja, naučnici zovu zlokobnim terminom "višak smrtnosti".
Šta je to "višak smrtnosti"?
Ova "užasna formula", "alatka smrti", "jezivi kod"... kako ga nazivaju širom sveta, daje nam barem približan odgovor na pitanje koje nas sve muči - koliko je zapravo života odnela pandemija korona virusa.
U kriznim vremenima pandemija, ratova, zaraza, globalnih katastrofa... naučnici širom sveta se okreću naizgled grubom, ali preciznom metričkom obrascu - "višku smrtnosti". A "višak smrtnosti" je, ukratko, odnos broja smrti koje su bile očekivane u određenom periodu i broja smrti koje su se u tom istom periodu zapravo i dogodile. Ovako se računa višak smrtnosti:
registrovan broj smrti u nekoj državi u mesecima 2020. godine u kojima vlada pandemija korona virusa
minus
prosečan broj smrti koji je u istim tim mesecima u istoj toj državi zabeležen u, na primer, 5 godina pre korona virusa
minus
zvaničan broj umrlih od korone u istoj toj državi u 2020.
jednako je
"višak smrtnosti" u toj državi u 2020. godini.
Dobijeni broj predstavljaju dodatne smrti za koje nemamo potvrdu da su direktno uzrokovane korona virusom, ali očigledno jesu na neki indirektan način posledica pandemije.
Formula se oslanja na tačno i pravovremeno prijavljivanje smrti, a ono u različitim krajevima sveta može biti ograničeno iz različitih razloga, što je činjenica koju takođe treba uzeti u obzir.
Svetska zdravstvena organizacija "višak smrtnosti" definiše kao:
"Smrtnost iznad očekivane u odnosu na podatke o smrtnosti kada nije bilo krize izazvane pandemijom. Višak smrtnosti se, dakle, može pripisati kriznim situacijama. Može se iskazati kao stopa ili kao ukupan broj viška smrtnih slučajeva".
Kako pandemija zapravo ubija?
Kada je broj smrti od korona virusa počeo uzima maha u Evropi, istraživači iz Kopenhagena su počeli da rade na "monitoringu smrti" za 24 evropske zemlje u kojem su na nedeljnom nivou posmatrani svi uzroci smrti. Već između marta i aprila je taj monitoring pokazao nekoliko desetina hiljada smrtnih slučajeva više nego što su zvanična statistike o korona virusu objavljivale.
Pretočeno u procente: brojke umrlih su bile veće i za - 25 odsto!
To se događalo zato što su smrtni slučajevi od korone počeli da se provlače ispod radara usled nedostatka testova, ali i zato što su različite zemlje brojale preminule na raličite načine, izuzimajući, na primer, smrti u staračkim domovima.
Otud je značajan deo "viška smrtnosti" indirektan rezultat opštih uslova koje je stvorila pandemija, pre nego sam virus. Primera radi:
- neke bolnice su prijavile da oboleli od raka i hroničnih bolesti preskaču redovne kontrole, što dovodi njihovo zdravlje u smrtnu opasnost,
- od dijabetesa u Americi ove godine umrlo 20 do 40 odsto više ljudi od petogodišnjeg proseka,
- smrti od ishemijske bolesti srca u SAD je od 6 do 29 odsto više nego u normalnim godinama,
- u nekim gradovima učestali su izveštaji o nasilju u porodici, čak i sa smrtnim slučajevima, a sve u vezi sa mentalnim problemima istaknutim dugotrajnim merama karantina ili policijskog časa.
Primeri viška smrtnosti širom sveta
U SAD i Španiji, dvema državama dosad najpogođenijim pandemijom, oko 25 do 35 odsto "viška" smrtnih slučajeva nije zavedeno u zvaničnu kovid-19 statistiku.
U Peruu kod čak 74 odsto dodatnih smrti kao uzrok nije zaveden korona virus; s druge strane, u nekim zemljama, kao što je Bugarska, zvanično je potvrđeno manje smrti ove godine nego prethodnih!
Stručnajke pritom brine validnost ovih statističkih podataka i način na koji se brojke o uzrocima smrti unose, kako od korone, tako i od drugih bolesti. Zato im brojke preminulih od korona virusa u ovom momentu deluju nepouzdano, čak i proizvoljno.
Istina je da ćemo posledice najveće globalne pandemije u novije doba otkriti u brojevima umrlih tek naknadno, kada sve ovo prođe.
(MONDO/Blic)
MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.