Prema poslednjim istraživanjima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", u populaciji mlađih od 18 godina, čak 11 odsto čine čine zavisnici.
Mada postoji veliki pritisak da se legalizuje, Jedno je svakako sigurno – marihuana je droga koja izaziva zaivsnost i uzrokuje brojne štetne efekte na psihičko i fizičko zdravlje čoveka. Takođe, marihuana je jedna od najkorišćenijih droga koja gotovo momentalno deluje nakon unošenja u organizam.
Marihuana je siva, zelena ili smeđa mešavina suvog iseckanog lišća, stabljika, semenki i cveća konoplje (kanabisa).
Prema posledenjem istraživanju koje se sproveo Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", 8 odsto od ukupne populacije starosti od 18 do 64 godine jednom u životu probalo je bilo koju vrstu narkotika.
Narkotik koji se najviše zloupotrebljava jeste kanabis, a razlog je zato što je najdostupniji. Posle njega dolaze heroin, sintetičke droge i kokain. Pa tako, podaci govore i da se 45 odsto zavisnika u Srbiji nalazi u grupi starosne dobi od 18 do 29 godina. Ono što najviše zabrinjava, jeste što u populaciji mlađih od 18 godina, čak 11 odsto čine čine zavisnici.
U kom uzrastu "klinci" počinju da uzimaju marihuanu?
Sa upotrebom marihuane i ostalih droga počinje se u srednjoj školi i ranim dvadesetim, a u kasnijim godinama stanje se pogoršava. U proseku, u svakom odeljenju beogradskih srednjih škola po jedan učenik ima ozbiljne probleme zavisnosti od droga. Period prvih konzumiranja marihuane i ostalih droga, u proseku se pomerilo na oko 15 godina. Nažalost, primećeno je i da sve mlađa deca, tinejdžeri u uzrastu od 12, 13 ili 14 godina, već zavisni od droga, prvenstveno marihuane.
O tome koliko je upotreba marihuane štena za decu u razvoju, svedoče brojne studije. Neurolog Kueji Ceng, sa uni Univerziteta Ilinois u Čikagu, istraživao je kako pacovi raguju na THC (tetrahidrokanabinol), glavni psihoaktivni sastojak kanabisa. Otkrio je da izlaganje THC-u ili sličnim molekulima tokom određenog perioda adolescencije odlaže sazrevanje prefrontalnog korteksa (PFC), regije mozga koja je "zadužena" za donošenje odluka. THC menja način na koji ovaj deo mozga obrađuje informacije kada su životinje odrasle.
Uticaj na mozak "u razvoju"
„Čini se da konzumiranje samo jednog ili dva džointa menja volumen sive mase kod tinejdžera, iako bi verovatno većina ljudi pretpostavila da je to nemoguće”, izjavio je Hju Garavan, profesor psihijatrije na Univerzitetu Vermont.
Katarina Or, profesor na Univerzitetu Svinborn u Melburnu, tvrdi da čak i male doze marihuane izazivaju promene na mozgu. U članku objavljenom u časopisu "Journal of Neuroscience", navela je da su, na osnovu rezultata eksperimenata kojima je proučavan efekat kanabisa na mozak životinja, imali razloga da veruju da se promene na mozgu mogu pojaviti čak i u najranijim fazama upotrebe marihuane.
Ove teorije potvrđuje i jedna kanadska studija. Tinejdžeri koji konzumiraju marihuanu mogu da imaju dugotrajne posledice, zaključaj je istraživanja tima iz Montreala. Kako navode, mozak tinejdžera se još razvija, pa bi konzumiranje marihuane moglo da utiče na kognitivne sposobnosti i ponašanje, a efekat je daleko razorniji od onog koji ima alkohol.
Zaključak, pak, jeste da i alkohol i marihuana u adolescentskom dobu mogu da utiču na pamćenje, pažnju, donošenje odluka i učinak u školi. U istraživanju se navodi da su ti problemi sve veći, što je veća upotreba marihuane, kao i da su efekti trajni, za razliku od konzumiranja alkohola.
Kako ćete otkriti da li vaše dete uzima kanabis?
Ako je neko uzeo marihuanu može da:
- izgleda kao da ima vrtoglavicu
- teško hoda
- izgleda dezorjentisano i smeje se bez razloga
- ima crvene i zakrvavljene oči
- teško pamti stvari koje su se upravo desile
Kad prvobitni efekti nestanu, posle nekoliko sati, korisnik moze biti veoma pospan.
Roditelji bi trebalo da prate promene ponašanja kod svoje dece, iako ovo može biti tesko s obzirom na pubertet. Sledeći znakovi na koje treba obratiti pažnju su: povlačenje u sebe, depresija, premorenost, bezobzirnost, neprijateljstvo i pogoršanje odnosa sa članovima porodice i prijateljima. I promene u školi, ucestalo izostajanje i lenjost, nezainteresovanost za sport ili druge omiljene aktivnosti, kao i promene navika jedenja i spavanja, mogu biti povezane sa upotrebom droga. Ipak, ovi znakovi mogu ukazivati i na probleme koji nisu izazvani upotrebom droga. Osim na gorenavedenih, roditelji treba da obrate pažnju i na sledeće signale:
- tragove droga i pribora za drogiranje, kao što su lule i papir za uvijanje duvana tzv. rizle
- miris spaljene trave na odeći i u spavaćoj sobi
- korištenje tamjana i drugih osveživača vazduha
- uzimanje kapi za oči
- odeću, postere, nakit i sl. stvari koje propagiraju uzimanje droga.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.