Dva džinovska hamburgera mi se smeše sa bilborda
Ponedeljak ujutru u Los Anđelesu. Nebo je vedro, vazduh je čist. Šetajući pse, krajičkom oka opažam na trafici svoje omiljene čokoladice od 10 hiljada kalorija. Restoran na ćošku je razvio dosta živahan posao. Dva džinovska hamburgera mi se smeše sa bilborda. Ali nije to za mene. Ne, hvala.
Nisam jeo od subote uveče. 36 sati. Nisam gladan. Pomalo ošamućen, možda ali na neki spokojan način. Ovo je možda moj šezdeseti tretman gladovanja. A to radim, iskreno zato što volim hranu. To mi je omiljeni komfor, moje posebno zadovoljstvo. Uzdržavam se od trošenja na odeću, tehničke uređaje pa i automobil zbog budžeta koji će mi obezbediti sve one namirnice koje volim.
Ali, pre nekoliko godina, nešto je počelo da se menja. Znajući da me hrana umiruje, počeo sam da tonem u problem – šejk za večeru, začinjena piletina sa mandarinama iz kineskog restorana… Moja ishrana je postala mehanička, bez ikakovog smisla i uživanja. Ovo je tako laka zamka. Od naših predaka koji su bili lovci ili ratari kod nas se genetski održao strah. Nesvesno se plašimo da hrana može da nestane. Zbog toga smo programirani da jedemo kad god možemo čak i kad hrane ima mnogo.
Za Ameriku, iskonski strah plus dovoljna količina hrane jednako je epidemiji gojaznosti. U mom slučaju, ljubav prema hrani me je povukla da jedem ne vodeći računa gotovo nimalo o razlici između brze hrane i pačije jetre. Apostasija. Bacio sam se tokom godine na gladovanje jednom nedeljno da bih video da li će to moći da povrati moje uživanje u hrani.
Ispostavilo se da postoji mnogo razloga za gladovanje. Kada sam počinjao, bio sam svestan samo zdravstvenih razloga ali studije ukazuju da redovno ograničavanje hrane gladovanjem smanjuje krvni pritisak, čuva od dijabetesa i štiti tkiva od divljanja slobodnih radikala.
Gladovanje poseduje korisnu vrstu stresa, kao kada vežbate. Ćelije u takvim situacijama povećavaju svoju sposobnost da se izbore sa drugim jačim stresom. U studiji sa glodarima, gladovanje je pružilo snažan otpor kanceru, starenju mozga, šlogu i srčanim oboljenjima. S obzirom na to da sam započeo ovaj eksperiment, izgubio sam 8 kilograma i skinuo dva boda indeksa telesne mase, sa 25.6 na 23.6. Važnije od svega, ponovo sam u ljubavi sa hranom.
Gladovanje doprinosi da se pomalo otupljeno čulo ukusa povrati, naročito osetljivost na slane i slatke ukuse. Upravo ovo je potvrdila jedna studija iz 2004. godine. Gladovanje me takođe primorava da pravim bolje izbore ostalim danima, kada se uobičajeno hranim. Tokom gladovanja imam potrebu za količinski manjim obrocima sa više povrća. Sredinom nedelje imam potrebu da slavim. Tada se prihvatim mesnog odreska ili tvrdih sireva sa specifičnim mirisima uz manji osećaj krivice i sa mnogo većim osećajem zadovoljstva. I sa više strpljenja. U praksi prazan stomak nosi sa sobom osećaj mira, sličan osećaju na godišnjem odmoru. Poslednjeg sata gladovanja, u ponedeljak ujutru nahranim pse, ženu i na kraju sebe. Nema ništa bolji ukus od soka od pomorandže. I jagode. Njam. Tri jagode i dosta mi je.
Nedelju dana kasnije ponovo sam spreman. Željan da počnem što pre. Zaista. Moje dugme za resetovanje ukusa. Taj ritual gladovanja obično sprovodim od subote uveče pa do doručka ponedeljkom, pijući jedino vodu i to samo kad sam žedan uz započinjanje i završavanje sa laganim obrocima. Večeras su na meniju kelj, pirinač, piletina i dinja. Visoko vlaknasti izbor. Poslednji obrok može dovesti do opstipacije ukoliko ne sadrži dovoljno vlakana.
U mnogim verskim knjigama se mogu pronaći brojni slični primeri, koji se vekovima sprovode u praksi. Večeras, ponovo čitam poglavlje o gladovanju. Izdržati bez hrane nije neki problem. Naravno, u početku je bilo manjih problema. Kada se moje unutrašnje biće razljutilo, ja nisam i to je upalilo.
Nisam gledao u pravcu popularne literature na ovu temu mesecima i drago mi je zbog toga. Većina informacija o gladovanju napisanih tamo je čista glupost. Postoje i šarlatani koji ovakvu praksu promovišu kao deo svojih mućki za mršavljenje. Ima i lekara koji su po ovom pitanju podjednako neuki. Kada sam jednog pitao o tome, on je promrmljao nešto o elektrolitima i srčanim aritmijama pre nego što se predao i rekao da ih o tome nisu učili na fakultetu.
Oni su dali zakletvu koja isključuje poštovanje prema bilionima ljudi. Oni gladuju odnosno poste iz verskih razloga, od Jom Kipura preko raznih hrišćanskih i hinduističkih praznika pa do ramazana. Postoji brojna ali razbacana naučna literatura koja uključuje empirijske dokaze lekara koji su imali iskustva sa gladovanjem: površinsko znanje više kontrolisanih eksperimenata kod ljudi, prekobrojni dokazi izvedeni na osnovu eksperimenata sa životinjama i prijateljske informacije o polju nazvanom kalorijska restrikcija. U kalorijskim restrikcijama, učesnici su unosili samo 60 do 70 procenata od njihove vrednosti za održavanje kilograma. Ovo je postepeno smanjivalo biološku stopu starenja i povećanje životne energije.
Jedan od empirista je bio u kontaktu sa stotinama pacijenata na višednevnom gladovanju i pratio je njihove vitalne znake i funkcionisanje krvotoka. Za zdravu osobu nije potreban medicinski nadzor kod gladovanja koje traje do 5 dana. U tom periodu nije zabeležen gubitak elektrolita ili gubitak kalijuma koji može da izazove srčane aritmije.
Ovaj doktor savetuje pacijente sa upalama poput lupusa i artritisa da razmisle o epizodnom gladovanju. Ja imam Kronovu bolest, oboljenje upale creva. Imao sam daleko manje komplikacija tokom proteklih 14 meseci. Studije na glodarima pokazuju ovu antiinflamatornu korist kao i neke studije sa ljudima. Jedan od lekara sa odeljenja hirurgije na Univerzitetu Luizijana je stavio devet prekomerno teških pacijenata sa astmom na režim približan gladovanju, svaki drugi dan, 8 nedelja. U proseku, ti pacijenti su izgubili 8 procenata težine takođe smanjujući i holesterol i poboljšavajući protok vazduha za 15 procenata uz manje disajne upale. Po rečima tog lekara, ne postoji ništa drugo što bi delovalo bolje ako se ne uzmu u obzir sistemski stereoidi.
Zaključak: naš organizam može dugo da izdrži bez hrane. Kada gladujete, organizam koristi deponovan glikogen nekoliko dana a onda počinje da sagoreva deponovane masti. Onog trenutka kada se to potroši, gladovanje započinje. Organizam prvo razlaže mišiće i unutrašnje organe (stanje koje se naziva katabolizam) što vodi do smrti nakon 8 do 10 nedelja. Ovaj period podrazumeva dostupnost vodi. Dehidratacija može prouzrokovati smrt za nekoliko dana.
Postoje ljudi koji poste ili gladuju iz verskih razloga kako bi pronašli Boga. Za neke je to nejasan put duhovnosti, vreme samoispitivanja. Zatvaram oči i uzimam poslednji zalogaj lubenice. Zamišljam pretke, one koji su bili lovci i nisu hvatali ništa danima. Njihov organizam je mogao da preživi nedeljama. To je izvanredna sposobnost. Mojih 36 sati je pristojan gest.
Svakog drugog dana imam glavobolju kada propustim šolju kafe ali ne i danima kada gladujem. Ne znam zašto. Često igram tenis sa najboljim prijateljem i na terenu imam sasvim dovoljno enegije. Moj organizam se oseća poletno ujutru nakon gladovanja a moj um je čist kao planinska voda.
Povremeno izaberem neki drugi dan za gladovanje da bih se uklopio u povremene večernje zabave, putovanja i ostale sitnice. Odlazio sam na posao, prelazio velike razdaljine, pešačio, imao seks i dizao tegove tokom gladovanja. Po sopstvenom priznanju, letim u zagrljaj alternativne medicine koja smatra gladovanje procesom detoksikacije. Nemojte slati previše krvi u mišiće jer je cilj da je pošaljete u jetru. Bez varenja hrane jetra će pročistiti krv oslobađajući je pesticida, prehrambenih aditiva i ostalih toksina. Oni izlaze kroz pore, sinuse, debelo crevo i urin. Neki ljudi pate od akni, osipa i glavobolja tokom gladovanja. Ja ne. Ali se moj jezik prekrije belim filmom i moj zadah zaudara. Ovo su klasični znaci detoksikacije i to će vam potvrditi svaki alternativni lekar.
Ne postoji ništa alternativno Marku Matsonu koji je sproveo najviše istraživanja na životinjama. Držeći sastanke na National institute of aging, sproveo je stotine glodara kroz naizmenično gladovanje i režime sa smanjenjem kalorija. Takođe je prikupio najviše rezultata od ostalih laboratorija. 2005. godine, u časopisu Annual Rewie of Nutrition, sumirao je koristi od gladovanja, od holesterola do raka.
Mentalne koristi od gladovanja su možda najveće iznenađenje. Gladovanje povećava produkciju nekoliko molekula uključujući i protein poznat kao mBDNF (mature Brain-Derived Neurotrophic Factor), ključan za sposobnost pamćenja duže od jednog dana i koji štiti neurone od brojnih vrsta oboljenja. Kao rezultat, glodari koji su gladovali imaju bolje pamćenje, opažanje, motorne funkcije i neurogenezu (prizvodnju novih ćelija iz stem-ćelija). Pokazano je da se miševi koji su gladovali bolje oporavljaju od srčanog udara i šloga nego oni sa uobičajenom ishranom.
Ukoliko bi se samo delić pozitivnih efekata koji nastaju kao posledica gladovanja mogao zapakovati u pilulu, farmaceutske kuće bi se trkale ne bi li ih dokazale i kod ljudi. Studije sa ljudima su do sada uključile premalo učesnika, da bi se donele dalekosežne tvrdnje. Treba reći i to da u onim studijama koje su sprovedene nisu dokumentovane neke neželjene posledice gladovanja. Nijedna. Ali to ne znači i da ih zaista nema. Postoji jedan problem koji je sličan onome koji se javlja i kod kalorijskih restrikcija: plodnost. Znam ja da je moja sperma u redu. Lekovi za Kronovu bolest su povećali broj mojih spermatozoida ali te lekove ne koristim već 3 meseca – gladujući nedeljama – i nedavna ispitivanja pokazuju da su moji plivači ponovo rigorozni i brojni.
Moram da priznam. Nedeljom popodne obično ogladnim. Osnovni nagon za jelom je veoma jak. Ponekad bih smanjio trajanje gladovanja na 24 sata. Dva puta sam u potpunosti odustajao od ovakvog režima ali sam već nakon desetak dana primetio da moje čulo ukusa slabi. Ponovo sam počeo sa lošom ishranom i moj organizam je počeo da vraća težinu koju sam imao pre početka gladovanja. Vratio sam se svojoj praksi. To je očigledno postalo deo mene, uprkos mojoj želji.
Ništa ne pomaže kada osećam glad u danima ovakvog režima. Nije mi poznato da li poput laboratorijskih glodara vremenom postajem pametniji ali znam kada sam u sred gladovanja, intelektualna aktivnost je gotovo odsutna. Premeštanje nameštaja je sjajno. Plaćanje računa je pravo mučenje. Najbolja popodneva aktivnost je dremanje. Dremke onim danima kada se gladuje su fenomenalne. Gotovo momentalno utonem u san i probudim se u najboljem trenutku gladovanja, mirnoj zoni. Moja žena je naziva «medio bobo» što bi u kubanskom slengu značilo «poluglup». Ona to radi iz čiste ljubavi.
Do pet časova popodne, glad koju sam osećao je nestala i ja sam ispunjen smirenošću koju ne znam kako da opišem osim da kada sam u njoj nisam raspoložen za priču. Jednom nedeljno me ne zanimaju mejlovi ili listu obaveza. Volim da gledam cveće u dvorištu. Vreme se usporava. Volim da tim danima idem u nabavku. To mi je kao test discipline.
To je takođe dobra pretpremijera onoga što ću jesti te nedelje. Nagrada u kojoj ću uživati bez griže savesti.
ČETIRI PRAVILA GLADOVANJA
1. NEMOJTE GLADOVATI UKOLIKO NISTE DOBROG ZDRAVLJA I NE HRANITE SE PRAVILNO
Osobe koje su prekomerno teške ili koje se ne hrane pravilno mogu se suočiti sa padom krvnog pritiska, niskim nivoom nutrienasa ili drugim problemima.
2. ZAPOČNITE LAGANO
Nekoliko celodnevnih gladovanja će pomoći vašem stomaku i mozgu da se prilagode. Dve noći bez hrane mogu da budu preduge kad počinjete. Ali posle nekoliko nedelja, skok na 36 sati postaje stvar propuštanja samo jedne večere.
3. DOČEKAJTE GLADOVANJE PRAVIM OBROCIMA
Ako jedete obrok bogat ugljenim hidratima pre početka gladovanja, to će vas učiniti gladnijim sledećeg dana. Istovremeno, manji obrok sa proteinima nakon gladovanja će vas sprečiti da se osećate opterećeno.
4. PRATITE SEBE
Želite da najteži deo gladovanja, završetak bude dok spavate da bi vam mozak bio oštar tokom buđenja. Ako počinjete sa dvadesetčetvoročasovnim gladovanjem, počnite od doručka do doručka a ne od večere do večere.
KAKO GLADOVANJE MOŽE DA UNAPREDI VAŠE ZDRAVLJE?
MITOHONDRIJE UNUTAR TELESNIH ĆELIJA FUNKCIONIŠU KORISTEĆI UGLJENE HIDRATE SA CILJEM DA OBEZBEDE ORGANIZMU ENERGIJU. SLOBODNI RADIKALI, KOJI OŠTEĆUJU STRUKTURU DNK POGORŠAVAJU ĆELIJSKU FUNKCIJU I IZAZIVAJU RAK. EVO KAKO GLADOVANJE MOŽE BITI OD POMOĆI…
1. Manje slobodnih radikala
Tokom gladovanja, mitohondrije osećaju nedostatak hrane pa smanjuju proizvodnju slobodnih radikala po kaloriji koju sagore.
2. Više antioksidanata
Rastući broj slobodnih radikala je povezan sa povećanjem proizvodnje antioksidanata unutar ćelija. Ovo su enzimi koji imaju za cilj da pronađu i unište slobodne radikale.
3. Snažnije ćelije
Ovakvo sagorevanje kalorija koje pročišćava takođe proizvodi i delotvorne hormone stresa kao što su kortizol i hormon rasta. Ovi hormoni će istrenirati ćeliju da podnese veći stres. Na taj način ona će se uspešnije suprotstaviti tumorima i povratiti brže posle srčanog udara.