Neko boluje mesecima, a kod nekoga virus bukvalno "protutnji" za nedelju dana. Otkriveno je od čega to zavisi.
Da li će se i kod koga javiti lakši ili teži oblik kovida-19, nauka još uvek ne može da predvidi. Na osnovu dosadašnjih iskustava sa korona virusom, pokazalo se da deca i mlađe osobe retko imaju veće komplikacije usled infekcije virusom SAR-CoV-2, kao i da su hronični bolesnici i starije osobe u većem riziku od fatalnoh ishoda.
Simptomi koji se najčešće javljaju su povišena temperatura, suv i uporan kašalj, malaksalost i opšta iznurenost, glavobolja, dijareja, gubirak čula ukusa i mirisa, a odnedavno se spominje i gubitak sluha.
Još od početka epidemije se isticalo da su najugroženije osobe starije dobi, oni sa oslabljenim imunitetom, gojazni, dijabetičari i uopšteno osobe sa hroničnim oboljenjima.
Ono što takođe do sada nije moglo da se predvidi jeste koliko dugo će kod zaraženog koronom trajati bolest. Primeri su različiti.Kod nekoga korona bukvqalno "protutnji" kroz organizam, a neko provede i po mesec dana na respiratoru.
Naučnici kažu da postoje ipak neki fatktori koji ukazuju na to kako će se bolest razvijati. Starija životna doba i širok raspon početnih simptoma povećavaju rizik od dužeg bolovanje usled zaraze koronom,
Jedna studija je pokazala da svaki dvadeseti pacijent boluje osam nedelja. Istraživanje koje je sproveo londonski Kraljevski koledž da su žene i gojazne u većem riziku, a ono na čemu se radi jeste da se utvrde pokazatelji koji će identifikovati pacijente kojima je potrebna dodatna briga ili kojima bi moglo koristiti rano lečenje.
Tako su došli do saznanja da svako može da dugže boluje od kovuda, ali da ipak postoje faktori koji povećavaju rizik.
“Imati više od pet različitih simptoma u prvim nedeljama jedan je od ključnih faktora rizika”, rekla je za doktorka Kler Stivs iz Kraljevskog koledža.
Pa tako osoba koja ima kašalja, umor, glavobolju i dijareju i, na primer, izgubila je čulo mirisa i ukusa, u većem je riziku u odnosu na nekoga ko ima samo jedan ili dav simptoma.
Rizik takođe raste s godinama, posebno preko 50, a izraženiji je kod žena.
“Na osnovu ranijih saznanja utvrđeno je da su muškarci u većem riziku da razviju teži oblik bolesti i umru od kovida, a sada se pokazalo da su žene sklonije da duže boluju od ove infekcije", rekla je dr Stivs.
Kad je reč o vezi između hroničnih bolesti i dužine lečenja kovida, ispostavilo se da jedino astma i bolesti pluća mogu da utiču koliko će infekcija koronom trajati.
MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.