"Sars-cov-2 izaziva promene u čitavom organizmu, čitav organizam je zahvaćen i pati pod uticajem ovog virusa. To je sistemsko oboljenje. Bakterijske infekcije su obično lokalizovane, u jednom delu pluća se dešava čitav proces, on je samoograničavajuć, a kada je u pitanju korona, ti receptori koji privlače virus se nalaze svuda, pa se virus širi po plućima, srcu...", pojasnila je internista-pulmolog dr Ana Stojanović, gostujući u emisiji RTS Ordinacija.
Ona je istakla da je, prema do sada poznatim naučnim podacima, čovek zapravo najzarazniji kada nema simptoma.
"Kada dođemo u kontakt sa obolelim, oko dva do pet dana nema simptoma, tada je osoba najzaraznija. Onaj ko je već oboleo, taj nije više rizik jer se čuva. Nakon pet dana se obično javljaju groznica, temperatura, drhtavica, jeza, problemi sa gornjim disajnim putevima, mada ne uvek, narušeno čulo ukusa, mirisa. Zato se preporučuje da ispitate čulo mirisa mirisanjem limuna, pomorandže... Tada je moguće da se javi i osećaj dispnee, nedostatak vazduha, taj osećaj kao da vam neko sedi na grudima. To je već loš znak i pokazuje da su pluća zahvaćena u većoj meri".
Pulmolog dr Stojanović objasnila je da se kod upale pluća izazvane korona virusom stetostkop ne mogu čuti nikakve promene.
"Najčešće se tokom čitave bolesti ne čuje ništa stetoskopom, to je tipično za upale pluća koje zahvataju tzv. potku pluća, dok je kod bakterijskin infekcija nalaz nedvosmislen. Mi smo naučili da prepoznajemo i minimalne promene na rendgenu, ali je često potrebno neko vreme da se promene pokažu, nakon četiri-pet dana mogu da se uoče".
S ozbirom na to da se često u procesu lečenja korona virusa pacijentima daju i antibiotici, doktorka je objasnila zašto se to radi, kada svi znamo da ovi lekovi ne deluju na viruse.
"Ova bolest je samoizlečujuća, mi terapijom samo činimo da se telo bolje izbori, svi znamo da antibiotici ne deluju. Evropski kongres pulmologa bio je u septembru, vodeća imena su se izjašnjavala o terapiji, antibiotik je pomenut kao pomoćna terapija. Čovek koji je o tome pričao rekao je da antibiotik ne deluje na viruse, ali mi moramo sebi pomoći i dati antibiotik. Često je virus baza na kojoj se razvija neka bakterijska infekcija i otuda mi dajemo antibiotik koji u nekoj meri pomogne".
Pulmolog objašnjava i da se tokom lečenja meri saturacija kiseonika, kako bi lekari imali bolju predstavu o tome kako da pomognu pacijentu, da li treba da mu daju kiseonik preko nosa...
"Svi znaju da je kiseonik nešto bez čega nijedno tkivo ni ćelija ne može. Dobar dotok kiseonika obezbeđuju pluća, a kod kovida virus oštećuje membranu, mesto na kome kiseonik prelazi u krv da bi ishranio ćelije. Merimo saturaciju stavljanjem štipaljkice, pulsnog oksimetra, koji je orijentacioni pokazatelj saturacije. Od 94 do 100 odsto znači da je sve u redu, kod nekih hroničnih bolesnika je malo niži, 88-89 to tolerišemo, u ovoj bolesti sve što je ispod 93-94 odsto mi smo zabrinuti", objasnila je doktorka, dodajući da se za stavljanje na respirator ne gleda samo to, već je potrebna detaljnija procena.
Već mesecima unazad govori se o citokinskoj oluji, koja može da bude opasna po život, a do koje dovodi korona virus.
"Cilj našeg lečenja je da zaustavimo citokinsku oluju. Taj porast izvesnih supstanci u krvi, interleukin 6 i drugi interleukini, to je jedna poplava različitih hemijskih materija, nalet tih supstanci dovodi do infalmacije. Mi pratimo porast, oni su nama marker upale. Ti citokini 'slute' na nastanak tromba, otuda davanje heparina, koji zapravo sprečava zgrušavanje krvi".
Doktorka kaže da je najteža komplikacija akutni respiratorni distres sindrom.
"To znači vodu u plućima, nestajanje plućnog parenhima i nemogućnost da se gasna razmena vrši".
Pulmolog je istakla da je naučnim studijama demantovana tvrdnja da su pušači zaštićeniji od kovida, a objasnila je i zašto se javlja umor kao posledica korone.
"Zašto dolazi do umora, nemogućnosti da nešto uradite? Zato što ostaju u određenom procentu, recimo kod jedne trećine obolelih lečenih u bolnicama, oni imaju sklonost ka razvoju fibroze pluća. Narodski rečeno, to su ožiljci na plućima, koji nisu funkcionalni. To vododi od promena na srcu, i to trajnih".
Dr Stojanović podsetila je da je, prema zvaničnom stavu Centra za kontrolu bolesti, za sprečavanje širenja korona virusa važna udaljenost od dva metra, ali i vreme provedeno u nečijem društvu.
"Potrebno je da duže od 15 minuta budete u kontaktu sa nekim da biste se zarazili".
(MONDO)
MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.